Враћа ли се Шпанија у време Франка

Транспарент који покрива фасаду зграде у центру Мадрида позива бираче да данас на изборима спрече повратак „фашиста” на власт први пут од смрти диктатора Франциска Франка: „Непоштовање жена није патриотизам. Хомофобија није слобода. Гласајте против пакта о мржњи”.

Порука забринутих активиста за људска права „Авааз” усмерена је против савеза Народне странке (ПП) и крајње десничарске партије Вокс, који имају највеће шансе да оборе социјалисту Педра Санчеза који је на власти од 2018. године.

Упоређујући последња истраживања јавног мњења, Ројтерс предвиђа да ће конзервативна Народна партија освојити око 140 од 350 места у парламенту и да ће морати да уђе у савез с Воксом, за који се очекује да ће имати 36 посланика како би направила „танку” владајућу већину.

Овакав изборни исход представљао би велики политички заокрет за Шпанију после пет година власти социјалиста, чиме би се ова чланица ЕУ, која од 1. јуна председава евроблоком, само придружила десничарском таласу који је већ запљуснуо Шведску, Финску и Италију.

Актуелни шпански премијер Педро Санчез (51) расписао је ванредне парламентарне изборе након што је владајућа коалиција његове Социјалистичке партије (ПСОЕ) и левичарских партнера претрпела велики пораз на регионалним и локалним изборима у мају.

После локалних избора Народна партија и Вокс заједно владају у око 140 градова и општина. Осокољен оваквим успехом, сенатор Алберто Нуњез Феихо, лидер ПП-а, не искључује и партнерство с Воксом на националном нивоу, због којег се многим грађанима Шпаније „диже коса на глави”, јер би земља могла да се „поздрави” с освојеним правима и слободама и врати се у време диктатора Франка, који је умро 1975. године.

Предвођен Сантјагом Абаскалом (47), Вокс се противи праву на абортус, негира климатске промене, одбацује потребу да се влада бори против родног насиља и захтева гашење министарства за равноправност. Практично, уласком у власт, странка основана пре 10 година, која по оцени аналитичара баштини идеологију франкизма, могла би да буде кључни мотор радикалних промена.

Изаскун Гутијерез Весиља из феминистичке организације „Клара Кампоамор” за Си-Ен-Ен каже да ће се уласком Вокса у владу Шпанија вратити 40–50 година уназад, у време кад су злочини на основу родно заснованог насиља били приватна ствар, која је остајала иза затворених кућних врата.

Воксу би конце могао да помрси прогресивни покрет Сумар, састављен од 15 малих левичарских партија, у којем је и Подемос, с изузетно популарном шпанском министарком рада Јоландом Дијаз на челу. Ако на гласању претекне Вокс у борби за треће место, Сумар би могао да пружи социјалистима подршку за формирање још једне левичарске коалиционе владе.

Нагоре Калво Мендизабал, виши предавач шпанске и европске политике и друштва на Краљевском колеџу у Лондону, за АП каже да је Воксов манифест практично копија принципа Франковог режима: „Обећавају и повратак веома централизованој влади укидањем 17 региона који су настали после Франкове смрти”.

Вокс у свом манифесту обећава да ће смањити регионалну аутономију, заменити аутономне регионалне полицијске снаге у Каталонији националном гардом и изрећи строже казне силоватељима и педофилима, као и поништити закон који гарантује једнакост LGBTQ особама.

Једна од главних предизборних порука Вокса гласи: „Насиље нема род. Против смо свих врста насиља у породици”.

Успону Народне партије и Вокса кумовао је и сам Санчез. Десничари су дуго водили хајку против премијера називајући га лажовом. Санчез је рекао да никад неће формирати владу с Подемосом, сматрајући је превише радикалном, али је то урадио 2019. Обећао је да неће помиловати девет сепаратиста који су осуђени за побуну након што су се залагали за отцепљење Каталоније, а онда их је ипак пустио на слободу.

Ипак, као највећа грешка владајуће коалиције социјалиста и Подемоса испоставило се оно што су се заједно залагали – такозвано прогресивно законодавство. Због непрецизних формулација Закон о сексуалном пристанку, усвојен у октобру и осмишљен да жртвама силовања пружи више утицаја у правним процесима, заправо се изродио у своју супротност.

„Рупе” у закону омогућиле су да за више од 1.000 осуђених сексуалних преступника буде смањена казна, а да њих стотинак буде пуштено на привремену слободу.

Санчез се извинио грађанима због доношења фаличног закона, али већ је било касно. Штета није могла да се поправи, што су десничари вешто медијски искористили у нападу на неспособну владу.