Овације за Немању Радуловића на „Охридском лету”

Специјално за „Политику”

У оквиру културне манифестације „Охридско лето”, другу годину заредом одржано је Српско вече, када је публика имала задовољство да на сцени „Долног сараја” ужива у наступу чувеног српског виолинисте Немање Радуловића. Ово је била још једна потврда да виртуози чаробним уметничким вештинама руше сваку природну и политичку баријеру међу државама и народима и оснажују љубав на културним основама, језиком заједничким свим људима. У пратњи камерног оркестра „Дабл сенс”, овај прослављени уметник извео је програм са свог последњег албума – „Корени”, те је одушевљена публика овога пута уживала у искораку из стандардне класичне музике упловивши кроз уметнички израз у обрисе традиције многих народа, кроз балкански фолклор, све до мелодија удаљених крајева Кине, Индије и Јапана.

Сјајни уметнички састав са Радуловићем на челу дочекала је публика снажним аплаузом добродошлице у пријатељскoj земљи, Севернoj Македонији. Сјај охридских звезда употпунио је тихи шум таласа Охридског језера, које као да је пратило уводне тонове сјајног виолинисте који је своје умеће поделио са публиком свирајући на инструменту старом око 160 година. Нежним уводним тоновима Радуловић је будио најтананије делове душе сваког присутног слушаоца.

Публика је са Радуловићем и „Дабл сенсом” најпре отпутовала у Ирску, Квебек, Шкотску, те лагано наставила музички пут кроз 22 земље света. Емотивне вибрације кружиле су од сцене ка публици, која је и те како узвраћала љубављу према тоновима тананих. Ромска и француска душа нашле су се у загрљају словенске душе. Нестварно лепо, истовремено снажно и нежно.

Дуетска песма „Ђелем ђелем”, која ће остати запамћена као најдирљивији инструментални запис око кога су се својевремено музички бориле југословенске уметнице веома значајне на француској сцени – Оливера Катарина и Тереза Кесовија, овога пута изведена је у новом дуетском саставу: Ксенија Милошевић и Милош Михајловић, у аранжману Александра Седлара. Сопран и баритон извели су нешто између џез и оперског стила, у чему је већ одушевљена публика нарочито уживала. Талентованим нежним гласом племените боје и широке покретљивости Ксенија је публици приближила чистим изговором и акцентом ромску душу пуну љубави у још изврснијој пратњи Михајловића, који је показао да није само сјајан пијаниста већ и интерпретатор.

На одушевљење публике, Радуловић је извео и једну од најпознатијих македонских народних песама – „Македонско девојче”, наравно у свом препознатљивом стилу. Ову чувену македонску нумеру Радуловић је засвирао заједно са супругом, виолинисткињом Кристином Атанасовом Радуловић. Оно што је, такође, посебно понело публику поред Охридског језера, управо је соло интерпретација Ксеније Милошевић песме „Што те нема”, као и „Нишке бање”. Њен светлуцави глас невероватно је подстицао Радуловића и Тијану Милошевић да превазиђу сваку досадашњу технику пратње солисте чаробном игром гудала по тананим струнама. Као да су лебдели и извођачи и публика.

Чудотворно. Аристократски. Господствено. Ово музичко путовање око света публика је поздравила бурним овацијама, које су трајале и по петнаест минута и враћале овог музичког чаробњака на четири биса. Дубоким наклоном према публици, нажалост, завршен је сјајни уметнички наступ, али и после неколико дана о њему се говори са одушевљењем, а тонови у којима смо уживали из публике и даље се шире пространством Охридског језера, путујући даље кроз земље западног Балкана.