Највеће поверење у сигурне куће и здравствени систем

Највећи број жена које су постале жртве породичног или партнерског насиља не пријављује насилникa из страха од његове освете, а половина њих признаје да су стид и срамота због агресије којој су изложене, као и спознаја да немају где да оду ако одлуче да изађу из зачараног круга насиља главни разлог због којег не пријављују насиље институцијама система, показало је најновије истраживање повереника за заштиту равноправности и Програма Уједињених нација за развој у Србији (УНДП), које је урађено на репрезентативном узорку од 1.004 жене. Истраживање које је од 10. новембра до 5. децембра 2022. године реализовано у оквиру пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији”, које у партнерству са Владом Србије спроводе агенције Уједињених нација у Србији, такође је показало да жене највеће поверење имају у сигурне женске куће, а потом у здравство, полицију и верске институције, а најмање верују јавном тужилаштву и центрима за социјални рад.

Највећи број жена који је учествовао у овом истраживању навео је да су разумевање и подршка околине, односно породице и пријатеља, кључна ствар која би их мотивисала да пријаве насиље у породици – ако би постале жртве насиља, чак 38 одсто жена прво би се поверио члановима породице за подршку, 28 процената њих отишло би у полицију, док би се пријатељима поверило свега девет процената жена.

На питање у којој би ситуацији пријавиле насилника, скоро две трећине жена одговорило је да су то тешке физичке повреде, 64 одсто признало је да би насиље усмерено ка деци била „кап” која би прелила чашу трпљења, а нешто мањи проценат жена реаговао би када би насилник претио да ће повредити њих или чланове њихове породице. Свега половина жена насиље би пријавила после првог шамара или другог физичког насртаја, а три одсто њих ни у једној ситуацији не би реаговало на насиље.

Од укупног броја испитаница, 35 одсто доживело је неки облик насиља. У више од половине случајева насиља о којима су испитанице биле спремне да говоре, насилници су (били) мужеви или партнери. Након најтежег искуства насиља, готово половина њих се није обратила ниједној институцији за подршку, а 28 одсто испитаница обратило се некоме из личног окружења. Као главни разлози за пријављивање насиља у породици издвојило се мајчинство и перцепција угрожености безбедности деце и других чланова породице, односно подршка породице и околине. Уколико је жена економски независнија, образованија, млађа и живи у градској средини, расте и вероватноћа да ће пријавити насиље.