Najveće poverenje u sigurne kuće i zdravstveni sistem

Najveći broj žena koje su postale žrtve porodičnog ili partnerskog nasilja ne prijavljuje nasilnika iz straha od njegove osvete, a polovina njih priznaje da su stid i sramota zbog agresije kojoj su izložene, kao i spoznaja da nemaju gde da odu ako odluče da izađu iz začaranog kruga nasilja glavni razlog zbog kojeg ne prijavljuju nasilje institucijama sistema, pokazalo je najnovije istraživanje poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP), koje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 1.004 žene. Istraživanje koje je od 10. novembra do 5. decembra 2022. godine realizovano u okviru projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji”, koje u partnerstvu sa Vladom Srbije sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji, takođe je pokazalo da žene najveće poverenje imaju u sigurne ženske kuće, a potom u zdravstvo, policiju i verske institucije, a najmanje veruju javnom tužilaštvu i centrima za socijalni rad.

Najveći broj žena koji je učestvovao u ovom istraživanju naveo je da su razumevanje i podrška okoline, odnosno porodice i prijatelja, ključna stvar koja bi ih motivisala da prijave nasilje u porodici – ako bi postale žrtve nasilja, čak 38 odsto žena prvo bi se poverio članovima porodice za podršku, 28 procenata njih otišlo bi u policiju, dok bi se prijateljima poverilo svega devet procenata žena.

Na pitanje u kojoj bi situaciji prijavile nasilnika, skoro dve trećine žena odgovorilo je da su to teške fizičke povrede, 64 odsto priznalo je da bi nasilje usmereno ka deci bila „kap” koja bi prelila čašu trpljenja, a nešto manji procenat žena reagovao bi kada bi nasilnik pretio da će povrediti njih ili članove njihove porodice. Svega polovina žena nasilje bi prijavila posle prvog šamara ili drugog fizičkog nasrtaja, a tri odsto njih ni u jednoj situaciji ne bi reagovalo na nasilje.

Od ukupnog broja ispitanica, 35 odsto doživelo je neki oblik nasilja. U više od polovine slučajeva nasilja o kojima su ispitanice bile spremne da govore, nasilnici su (bili) muževi ili partneri. Nakon najtežeg iskustva nasilja, gotovo polovina njih se nije obratila nijednoj instituciji za podršku, a 28 odsto ispitanica obratilo se nekome iz ličnog okruženja. Kao glavni razlozi za prijavljivanje nasilja u porodici izdvojilo se majčinstvo i percepcija ugroženosti bezbednosti dece i drugih članova porodice, odnosno podrška porodice i okoline. Ukoliko je žena ekonomski nezavisnija, obrazovanija, mlađa i živi u gradskoj sredini, raste i verovatnoća da će prijaviti nasilje.