Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Истакнути правници тврде да нису равноправни чланови ВСС

У писму председници наводе да је савет приватизован и да трпе шиканирања . – Плашим се да ће жестоких проблема бити и убудуће, каже Владимир Ђукановић, председник Одбора за правосуђе
Истакнути правници тврде да нису равноправни чланови ВСС
Зграда у којој заседа Високи савет судства у Немањиној улици у Београду (Фото ВСС)

Четири члана Високог савета судства (ВСС) из реда истакнутих правника дигла су глас против својих колега судија (шест чланова). Тврде да трпе шиканирање и да им се онемогућава да своју дужност у највишем судском телу обављају у складу са Уставом и законом. Да међу члановима савета постоји анимозитет, јавност вероватно не би ни сазнала да се писмо које су истакнути правници упутили председници ВСС-а Зорани Делибашић и колегама из редова судија није објављено на друштвеним мрежама.

Садржај писма који је пуштен у етар, а које су потписали Александар Поповић, Срђан Стефановић, проф, др Јелена Вучковић и проф. др Никола Бодирога, како је за „Политику” потврђено из више извора, је аутентичан. Почиње оштро, тврдњама потписника да од 10. маја ове године, када су ступили на дужност, у савету доживљавају ниподаштавање, понижавање и ускраћивање права која им припадају као члановима овог тела.

Четворо чланова највишег судског тела наводе да ни после два месеца од њиховог ступања на дужност на интернет страници савета нема њихових имена због чега би могло да се закључи да ово тело чини шест судија и председница Врховног суда као члан по положају.

– Двоје чланова савета уопште нема канцеларије, док исто толико канцеларију дели са члановима савета из реда судија и са другим особама за које се уопште не зна да ли су чланови овог тела, али редовно долазе у савет и користе његове ресурсе – напомиње се на почетку писма. Потом се додаје да судијска већина у савету инсистира на спровођењу конкурса за избор секретара овог тела иако тај конкурс није објављен на сајту Службе за управљање кадровима, што га чини незаконитим.

– Савет је колегијални орган и као такав треба да функционише. Супротно томе, на делу је његова приватизација која се испољава у неколико аспеката. Поједини чланови ВСС-а задужују се да поступају по различитим захтевима који стижу у савет, а да ми немамо никаквих сазнања о даљем току поступка који се након тога одвија. Нама се онемогућава да учествујемо у вршењу надлежности које припадају ВСС-у у складу са Уставом и законима – пишу истакнути правници.

Најинтересантнији део писма свакако је онај у ком чланови ВСС из редова истакнутих правника наводе да им се онемогућава приступ личним листовима судија, а од њих тражи да гласају за судије према договорима постигнутим у кулоарима савета или вибер-групама.

– Не дозвољава нам се да преслушамо тонске записа разговора са кандидатима о којима треба да одлучујемо, него се од нас очекује да својим присуством на седницама гласамо за кандидате чије је избор договорен од непознатих учесника на непознатом месту. Ово су само неки од примера кршења закона и неједнаког и деградирајућег третмана који доживљавамо као чланови ВСС-а, а све то заједно угрожава ауторитет савета као највишег органа судске власти у Републици Србији. Наша улога није да обезбеђујемо кворум судијској већини и да на тај начин омогућавамо доношење штетних одлука по правосуђе у целини – пише у писму.

Због свега наведеног четворо чланова ВСС моле председницу овог тела и његове судијске припаднике да их третирају као равноправне чланове, да им не ускраћују права која им припадају и да престану са приватизацијом ВСС-а.

Да би чули и став осталих чланова ВСС, „Политика” је, како нам је речено у усменом разговору, послала питања на имејл овог тела. Потврђено нам је да су она стигла, да су сви упознати са њима и да ћемо добити одговоре у догледно време. Ни после вишедневног чекања, међутим, одговори нам нису достављени.

ВСС смо питали да ли су чланови упознати са садржином писма и да ли су припадници овог тела из редова истакнутих правника захтевали разговор са председницом. Питали смо их, такође, како коментаришу тврдње које су изнели истакнути правници и да ли ће ВСС и на који начин покушати да реши проблеме на које се указује у писму.

Владимир Ђукановић, председник скупштинског Одбора за правосуђе, признао је да је прочитао писмо на неким порталима. Навео је да су њиме махали поједини опозициони посланици.

– Нисам неко ко сме да се меша у рад ВСС-а, али свакако да није пријатно када се прочита овако нешто. Ипак је реч о највишем судском телу које бира највише носиоце правосудних функција. У сваком случају, у јавности се оставља ружан утисак уколико је оно што је наведено у писму истина – казао је Ђукановић за „Политику”.

Напоменуо је и да су истакнути правници каква-таква копча правосуђа са народом с обзиром на то да су се представљали пред скупштинским одбором, а да су их потом ценили народни посланици.

– Жао ми је што је највећи део њих на крају, ипак, изабрала комисија. Не можете тим људима наређивати као да нису битни или да су послушници. Они имају свој интегритет, па и легитимитет, јер су неки народни посланици гласали за њих. Било би добро када би се постигао договор унутар ВСС-а на који начин ће да се ради. Но, понављам, не желим да се мешам у нешто, где као члан одбора немам баш никакве надлежности – рекао је председник скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.

Упитан да ли сукоб унутар чланова ВСС може да се одрази на избор судија, наш саговорник је одговорио потврдно.

– Замислите колико судија чека на избор или да напредује, а не могу, јер постоји застој у раду. Био сам огорчени противник уставних промена, био сам мањина у својој странци, али ме данас нимало не радује што се испоставило да сам био управу. Овакав начин функционисања ВСС-а, па и ДВТ-а да се скупштина потпуно изопшти из било каквог одлучивања је лоше решење. Шта је ту је, изгласано је и то се сада мора поштовати. Ипак, плашим се да ће тих жестоких проблема бити и у будуће у сваком наредном сазиву ВСС-а – закључио је Ђукановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.