„Чаробна меланхолија” у Пули

Монографија „Чаробна меланхолија” аутора и приређивача Аните Панић о једној од највећих филмских глумица са југословенских простора Неди Арнерић, представљена је у простору кина „Вали” у Пули, на једном од најстаријих филмских фестивала у Европи. Овим догађајем испунила се и ауторкина жеља да књигу која је објављена у оквиру издавачке делатности Филмског центра Србије (2021) и која се тек ове године појавила у слободној продаји, промовише на 70. Филмском фестивалу у Пули, који је први пут одржан баш исте године када се прослављена глумица родила. Да је жива, добитница две „Арене” би 15. јула, заједно са фестивалом, прославила 70. рођендан.

Монографија приказује живот једне глумице која је прву улогу добила са само 13 година („Сан” Пурише Ђорђевића), њен карактер, а забележена су и сведочења њених колега. Током каријере дуге готово пола века одиграла је улоге у 40 позоришних представа и више од стотину домаћих и страних филмова и телевизијских серија. Њене улоге чине хронологију југословенског филма, јер је Неда Арнерић (1953–2020) последња глумачка хероина која је уз Милену Дравић, Драгана Николића, Бату Живојиновића и Љубишу Самарџића, била највећи симбол филмског платна некадашње државе.

Монографија је премијерно промовисана у Југословенској кинотеци у Београду 7. марта и ушла је у ужи избор за Награду града Београда. После тога је представљена и у другим градовима у Србији, па и у аранђеловачкој Народној библиотеци „Свети Сава”, где је Анита Панић рекла:

– Назив књиге „Чаробна меланхолија” потекао је од дефиниције дивног редитеља Мише Радивојевића, којом је описао Недин карактер. Структурално, у драматуршком смислу, књига је осмишљена у осам поглавља и 300 фотографија, међу којима је најзначајнији део о филму. Неду сам познавала и приватно и када сам јој саопштила да ћу радити монографију о њој, била је у неверици и питала да ли сам ја сигурна да она заслужује једну такву лепу књигу, што ме је веома изненадило. Нисам могла да поверујем да, иако је говорила четири страна језика, снимала у Италији, Америци, Паризу, добила две пулске „Арене”, награду у Нишу за животно дело „Павле Вуисић”, да и поред свега тога има запитаност да ли је добра глумица. То је много говорило о њеном карактеру, јер људи који су постигли фасцинантне каријере увек сумњају у себе. Посебно сам била изненађена када ми је рекла да нема нити једну своју фотографију, јер све што је њена мајка скупљала током четири деценије, приликом једне селидбе, „сандук” који је требало да заврши у архиву Кинотеке, неко је отуђио. У овој књизи, читаоци могу да уоче и да су сви говорили о Неди као врхунској глумици, професионалцу, драгој жени и приступачној особи, која воли људе. Иако је била дива, била је колегијална и није била захтевна.

Неда Арнерић је била дипломирани историчар уметности и са великим успехом је водила галерију „Атриум” у центру Београда, пуних 15 година, реализујући изложбе афирмисаних уметника. У књизи су и сведочења њених колега са којима је сарађивала и делила кадар. Своје импресије изнели су Лордан Зафрановић, Раде Шербеџија, Милан Јелић, Горан Марковић, Бранко Цвејић, Мето Јовановски, Коле Ангеловски, Дејан Караклајић, Милош Радивојевић и Миодраг Брик Кривокапић.

За рад на својој трећој биографској књизи, којој су претходиле монографије о Петру Краљу и Милени Дравић, Анита Панић је рекла да је имала напоран, стресан и веома леп посао. Позната телевизијска ауторка, писац и документариста, каријеру је почела на Радио Београду. Радећи више од две деценије на Телевизији Београд као телевизијски уредник, сценариста и редитељ, реализовала је више од стотину документарних емисија и филмова, за које је награђивана на међународним фестивалима. Писала је фељтоне, текстове, филмска сценарија, бавила се продуцентским пословима. Члан је Удружења филмских уметника Србије, живи и ради у Београду као слободни уметник.