„Волстрит џорнал”: Европа клизи у сиромаштво

Први пут у модерној историји Европе генерације које долазе биће сиромашније од њихових родитеља. Европљани су деценијама уназад, из генерације у генерацију, економски били све богатији.

Наши дедови су имали више од наших прадедова, а наши родитељи више од својих родитеља. Становници старог континента из године у годину постајали су све богатији, али изгледа да је тој срећној причи дошао крај. Последњих година дана Европљани постају све сиромашнији.

Куповна моћ практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец, пише амерички лист „Волстрит џорнал”.

Просечна земља Европске уније сиромашнија је по глави становника од сваке америчке државе осим Ајдаха и Мисисипија, наводи се у извештају Европског центра за међународну политичку економију, независног истраживачког центра са седиштем у Бриселу.

Ако се овакви трендови наставе,  до 2035. године економски јаз и разлике у друштвеном богатству по глави становника САД и ЕУ биће једнако велик као онај између Јапана и Еквадора данас, наводи се у овом извештају.

Живот на континенту којем су странци дуго завидели због његове уметности „де вивре” убрзано губи свој сјај док Европљани свакодневно гледају како се њихова куповна моћ топи.

Французи једу мање деликатеса, а уз то пију мање црног вина, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци пале сауне у ветровитим данима када је струја јефтинија.

У Немачкој је потрошња меса и млека пала на најнижи ниво у последње три деценије, а тржиште органске хране, које је донедавно било у метеорском успону, сада је у једнаком метеорском паду.

У Италији се сазивају кризни састанци због цена тестенина које су порасле дупло више од инфлације. У различитим земљама има на стотине сличних примера, а због пада потрошње Европа је почетком године запала у рецесију.

Садашње стање у коме се Европа налази није се десило преко ноћи. Њено становништво је све старије, а осим тога Европљани преферирају све више слободног времена и краћу радну недељу, што је годинама успоравало привредни раст и смањило продуктивност.

Потом је дошла пандемија коронавируса а онда и рат у Украјини што је на крају резултирало прекидом глобалних ланаца снабдевања и наглим порастом цена енергије и хране.

Да би сачували социјални мир и радна места европске владе су се определиле за субвенције послодавцима што је још више погоршало проблем. Цене у продавницама су порасле а потрошачи су још више осиромашили.

За разлику од Европљана, Американци су имали вишеструку корист од јефтине енергије и пакета помоћи које је њихова влада усмерила углавном према грађанима уместо према послодавцима како би их подстакла да троше.

Европа има снажну извозну индустрију на коју су се Европљани могли да ослоне у прошлости. Кина која је постала кључно европско тржиште такође је у економским проблемима, који се преливају на Европу.

Високи трошкови енергије и огромна инфлација каква није виђена од 1970-их смањују конкурентност европских произвођача на међународним тржиштима и нарушавају некада хармоничне радне односе на континенту. Са успоравањем глобалне трговине, зависност Европе од извоза, који чини половину БДП-а постаје њена слабост С друге стране у Сједињеним Државама извоз чини само 10 одсто БДП-а.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој потрошња у 20 земаља чланица еврозоне смањена је за око један одсто од краја 2019. године. С друге стране, у САД је у истом периоду порасла за скоро 9 одсто. Европска унија сада чини око 18 одсто укупне светске потрошње, а САД око 28 процената. Пре петнаест година, ЕУ и САД су чиниле око четвртине укупне светске потрошње.

Прилагођено инфлацији и куповној моћи, плате су од 2019. године пале за отприлике три одсто,  у Немачкој, 3,5 одсто у Италији и Шпанији и 6 одсто у Грчкој. С друге стране, реалне плате у САД су порасле за око 6 одсто у истом периоду.

Према подацима ММФ-а, привреда Еврозоне је у последњих 15 година порасла за око 6 одсто, а САД чак 82 одсто.

С обзиром на све већи трошак задуживања и потребу европских влада да повећају војну потрошњу, економисти очекују повећање пореза, што ствара додатни притисак на потрошаче.

А порези у Европи су већ високи у поређењу са другим богатим земљама на око 40 - 45 одсто БДП-а, у поређењу са 27 одсто у САД. Амерички радници примају скоро три четвртине својих плата, док француски и немачки радници задржавају само половину онога што зарађују.