„Volstrit džornal”: Evropa klizi u siromaštvo

Prvi put u modernoj istoriji Evrope generacije koje dolaze biće siromašnije od njihovih roditelja. Evropljani su decenijama unazad, iz generacije u generaciju, ekonomski bili sve bogatiji.

Naši dedovi su imali više od naših pradedova, a naši roditelji više od svojih roditelja. Stanovnici starog kontinenta iz godine u godinu postajali su sve bogatiji, ali izgleda da je toj srećnoj priči došao kraj. Poslednjih godina dana Evropljani postaju sve siromašniji.

Kupovna moć praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec, piše američki list „Volstrit džornal”.

Prosečna zemlja Evropske unije siromašnija je po glavi stanovnika od svake američke države osim Ajdaha i Misisipija, navodi se u izveštaju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, nezavisnog istraživačkog centra sa sedištem u Briselu.

Ako se ovakvi trendovi nastave,  do 2035. godine ekonomski jaz i razlike u društvenom bogatstvu po glavi stanovnika SAD i EU biće jednako velik kao onaj između Japana i Ekvadora danas, navodi se u ovom izveštaju.

Život na kontinentu kojem su stranci dugo zavideli zbog njegove umetnosti „de vivre” ubrzano gubi svoj sjaj dok Evropljani svakodnevno gledaju kako se njihova kupovna moć topi.

Francuzi jedu manje delikatesa, a uz to piju manje crnog vina, Španci štede na maslinovom ulju, Finci pale saune u vetrovitim danima kada je struja jeftinija.

U Nemačkoj je potrošnja mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednje tri decenije, a tržište organske hrane, koje je donedavno bilo u meteorskom usponu, sada je u jednakom meteorskom padu.

U Italiji se sazivaju krizni sastanci zbog cena testenina koje su porasle duplo više od inflacije. U različitim zemljama ima na stotine sličnih primera, a zbog pada potrošnje Evropa je početkom godine zapala u recesiju.

Sadašnje stanje u kome se Evropa nalazi nije se desilo preko noći. Njeno stanovništvo je sve starije, a osim toga Evropljani preferiraju sve više slobodnog vremena i kraću radnu nedelju, što je godinama usporavalo privredni rast i smanjilo produktivnost.

Potom je došla pandemija koronavirusa a onda i rat u Ukrajini što je na kraju rezultiralo prekidom globalnih lanaca snabdevanja i naglim porastom cena energije i hrane.

Da bi sačuvali socijalni mir i radna mesta evropske vlade su se opredelile za subvencije poslodavcima što je još više pogoršalo problem. Cene u prodavnicama su porasle a potrošači su još više osiromašili.

Za razliku od Evropljana, Amerikanci su imali višestruku korist od jeftine energije i paketa pomoći koje je njihova vlada usmerila uglavnom prema građanima umesto prema poslodavcima kako bi ih podstakla da troše.

Evropa ima snažnu izvoznu industriju na koju su se Evropljani mogli da oslone u prošlosti. Kina koja je postala ključno evropsko tržište takođe je u ekonomskim problemima, koji se prelivaju na Evropu.

Visoki troškovi energije i ogromna inflacija kakva nije viđena od 1970-ih smanjuju konkurentnost evropskih proizvođača na međunarodnim tržištima i narušavaju nekada harmonične radne odnose na kontinentu. Sa usporavanjem globalne trgovine, zavisnost Evrope od izvoza, koji čini polovinu BDP-a postaje njena slabost S druge strane u Sjedinjenim Državama izvoz čini samo 10 odsto BDP-a.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj potrošnja u 20 zemalja članica evrozone smanjena je za oko jedan odsto od kraja 2019. godine. S druge strane, u SAD je u istom periodu porasla za skoro 9 odsto. Evropska unija sada čini oko 18 odsto ukupne svetske potrošnje, a SAD oko 28 procenata. Pre petnaest godina, EU i SAD su činile oko četvrtine ukupne svetske potrošnje.

Prilagođeno inflaciji i kupovnoj moći, plate su od 2019. godine pale za otprilike tri odsto,  u Nemačkoj, 3,5 odsto u Italiji i Španiji i 6 odsto u Grčkoj. S druge strane, realne plate u SAD su porasle za oko 6 odsto u istom periodu.

Prema podacima MMF-a, privreda Evrozone je u poslednjih 15 godina porasla za oko 6 odsto, a SAD čak 82 odsto.

S obzirom na sve veći trošak zaduživanja i potrebu evropskih vlada da povećaju vojnu potrošnju, ekonomisti očekuju povećanje poreza, što stvara dodatni pritisak na potrošače.

A porezi u Evropi su već visoki u poređenju sa drugim bogatim zemljama na oko 40 - 45 odsto BDP-a, u poređenju sa 27 odsto u SAD. Američki radnici primaju skoro tri četvrtine svojih plata, dok francuski i nemački radnici zadržavaju samo polovinu onoga što zarađuju.