Око 750.000 педофила вреба фотографије деце на интернету

Када је оснивач „Фејсбука” Марк Закерберг недавно поставио фотографију своје породице на „Инстаграму”, пажњу његових пратилаца одмах су привукли емотикони, односно велики жути „смајлији” стављени преко лица његове деце, а ова фотографија поново је подстакла дебату у јавности – да ли је безбедно објављивати слике деце на социјалним мрежама. И док подаци изведени из истраживања британског сајта „Tech Parent Zone”, који се бави изазовима дигиталног доба, говоре да до петог рођендана детета, родитељи у просеку објаве чак 1.500 његових фотографија на „Фејсбуку”, „Инстаграму” и „Тиктоку”, стручњаци Интерпола упозоравају да у сваком тренутку на интернету вреба око 750.000 педофила.

У протеклих годину дана 7.607 особа обратило се стручњацима Националног контакт центра за безбедност деце на интернету, како би добило савет или помоћ при коришћењу информационо-комуникационих технологија. Подаци овог центра, који је формиран од стране Министарства трговине и телекомуникације, говоре да је током 2022. креирано 110 предмета који су упућени тужилаштву, МУП-у и Министарству просвете, а које се односе на вршњачко насиље, врбовање деце од стране предатора, дечју порнографију, уцене, претње и сексуално онлајн злостављање. Позната метафора о врху леденог брега важи и у овом случају ако се има на уму податак изведен из великог европског истраживања „EU kids online” да су деца у нашој земљи прва по коришћењу друштвених мрежа на целом континенту – чак 86 одсто малишана у нашој земљи користи интернет сваки дан, а 65 процената деце узраста од девет до десет година свакодневно приступа нету преко мобилних телефона.

На питање да ли су родитељи свесни да, осим лајкова и комплимената пријатеља, њихова деца могу добити и нежељену пажњу интернет предатора, уредница сајта „Детињарије” Јована Папан одговара:

„Родитељи знају да интернет има и своје лоше стране, али они се теше мишљу да сви постављају слике своје деце на социјалне мреже. Углавном су маме те које деле фотографије својих малишана, јер њима ’Фејсбук’ и ’Инстаграм’ служе да се повезују са другим родитељима и са њима деле дилеме и проблеме који прате одрастање деце. Због тога кованица родитељство-поделитељство можда на најбољи начин дефинише гајење деце у 21. веку. С обзиром на то да су социјалне мреже постале саставни део нашег живота пре више од једне деценије, сада имамо целу једну генерацију деце – малих ’Трумана’, чије животе прате десетине хиљада људи, баш као и у истоименом филму. Они знају буквално све о њима, почев од тога када им је избио први зуб, кад су пропричали, кад су проходали, кад су добили богиње, кад су пропливали, кад су пошли у обданиште а кад у школу... Та деца имају свој дигитални идентитет који није под њиховом контролом и који је подложан злоупотреби, јер се нешто што је једном објављено на интернету веома тешко брише.”

Наша саговорница упозорава да тинејџери знају да се на „Фејсбуку” родитеља налази комплетна фотографска „архивска грађа” њихових пријатеља и када хоће да им се наругају, одлазе на профиле њихових родитеља и тамо налазе фотографије другара на ноши или док се голишави ваљају по плажи, а потом их јавно исмевају на „Инстаграму” или „Тиктоку”. Она скреће пажњу на резултате једног британског истраживања, који говоре да чак две трећине од хиљаду анкетираних тинејџера, узраста од 12 до 16 година, сматра да су родитељи без дозволе објављивали њихове фотографије, не поштујући њихово право на приватност у виртуелном свету, а 40 одсто њих каже да су маме и тате постављали фотке којих се они стиде, јер су на њима голишави или изгледају чудно.

„Ту треба додати и оне родитеље који желе да зараде на својој деци и направе од њих инфлуенсере, па не презају да због паковања бесплатних пелена своје дете обнаже и обуку га само у пелене спонзора. У жељи да њихово дете стекне славу у виртуелном свету, не размишљају да једно паковање бесплатних пелена може да има веома високу цену”, закључује Јована Папан.

Како би стала на пут прекомерном ширењу дечјих фотографија, Француска припрема закон који ће родитељима забранити да објављују слике својих малишана без њихове дозволе и предвиђа санкције за родитеље који нису питали друге маме и тате да ли су сагласни са тим да се објаве фотографије њихове деце – на дечјем рођендану, примера ради. Осим тога, у закон је уграђено и правно спроводљиво „право на заборав” према којем деца, ако то желе, могу касније са интернета да уклоне своје фотографије и видео-снимке.