Шпан­ска десница се прерано понадала доласку на власт

Ја­сног по­бед­ни­ка на ми­ну­лим шпан­ским пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма не­ма, што зе­мљу до­во­ди у сво­је­вр­сну по­ли­тич­ку кри­зу, јер ће про­цес ства­ра­ња ко­а­ли­ци­је, с тен­ден­ци­јом рас­пи­си­ва­ња но­вих из­бо­ра, тра­ја­ти сед­ми­ца­ма. Чак и ова­кав сце­на­рио је при­хва­тљив они­ма ко­ји су стре­пе­ли да ће се оства­ри­ти пред­из­бор­не прог­но­зе ко­је су на­го­ве­шта­ва­ле ула­зак де­сни­це у вла­ду, пр­ви пут за по­ла ве­ка – од Фран­ци­ска Фран­ка. На­кон Ита­ли­је, ко­ја је пр­ви пут од Му­со­ли­ни­ја до­би­ла де­сни­чар­ску вла­ду, де­ло­ва­ло је и да ће Шпа­ни­ја при­зва­ти Фран­ков дух. Ипак, де­сни­чар­ска На­род­на пар­ти­ја (ПП) ни­је осво­ји­ла до­вољ­но гла­со­ва да са­мо­стал­но до­ђе на власт. Ни­су ни со­ци­ја­ли­сти ак­ту­ел­ног пре­ми­је­ра Пе­дра Сан­че­за, али је­су оства­ри­ли бо­љи ре­зул­тат од оче­ки­ва­ног.

Сан­чез је у не­де­љу уве­че на­кон за­тва­ра­ња би­рач­ких ме­ста сла­вио не­у­спех де­сни­чар­ског бло­ка, јер свој успех ни­је мо­гао да сла­ви. Слу­чај је исти и са ПП, иако ли­дер те пар­ти­је Ал­бер­то Ну­њез Фе­и­хо по­тен­ци­ра да је ње­го­ва стран­ка по­бе­ди­ла и да му је са­да ду­жност да по­кре­не ди­ја­лог ка­ко би по­ку­шао да фор­ми­ра вла­ду. На­род­на пар­ти­ја де­сног цен­тра осво­ји­ла је 136 ме­ста у пар­ла­мен­ту, док је пре­ми­јер са сво­јим со­ци­ја­ли­сти­ма осво­јио 122. Ве­сти су ло­ше и за Вокс. Ова крај­ње де­сни­чар­ска стран­ка оче­ки­ва­ла је да ће на­кон из­бо­ра у не­де­љу по­ста­ти део вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је и да ће ву­ћи по­лу­ге мо­ћи у де­сни­чар­ској ко­а­ли­ци­ји ко­ја би до­шла на че­ло Шпа­ни­је пр­ви пут у пе­де­сет го­ди­на. То се, ипак, ни­је де­си­ло, јер је Вокс, као и На­род­на пар­ти­ја, оства­рио ре­зул­тат сла­би­ји од оног ко­ји је пред­ви­ђен у пред­из­бор­ним сон­да­жа­ма јав­ног мње­ња. По­бе­да ПП је ипак не­до­вољ­на да сме­ни со­ци­ја­ли­сте.

Ана­ли­ти­ча­ри овај ис­ход на­зи­ва­ју Пи­ро­вом по­бе­дом На­род­не стран­ке, ко­ја ни­је у ста­њу да фор­ми­ра вла­ду. Сце­на­рио за­сто­ја у пар­ла­мен­ту је из­ве­стан и на­ред­не сед­ми­це про­те­ћи ће у муч­ном над­ме­та­њу и не­из­ве­сно­сти око по­ли­тич­ке бу­дућ­но­сти зе­мље.

Гла­са­чи се на­да­ју да ипак не­ће, као што је то био слу­чај 2019, мо­ра­ти да опет из­ла­зе на из­бо­ре, што су та­да учи­ни­ли ка­ко би омо­гу­ћи­ли Пе­дру Сан­че­зу да фор­ми­ра ко­а­ли­ци­о­ни ка­би­нет. Те­шко да ће са­да ак­ту­ел­ни пре­ми­јер обез­бе­ди­ти по­др­шку ма­њих стра­на­ка а да га то ску­по не ко­шта. У ка­та­лон­ској се­па­ра­ти­стич­кој пар­ти­ји За­јед­но за Ка­та­ло­ни­ју, кључ­ној за Сан­че­зо­во фор­ми­ра­ње вла­де, ре­кли су да га не­ће за­др­жа­ти на пре­ми­јер­ској по­зи­ци­ји у за­ме­ну ни за шта. То што би су­тра они за­тра­жи­ли ре­фе­рен­дум о не­за­ви­сно­сти се­ве­ро­и­сточ­не Ка­та­ло­ни­је би­ло би пре­ви­со­ка це­на ко­ју би Сан­чез мо­рао да пла­ти.

С дру­ге стра­не, ПП тра­жи од пре­ми­је­ра да му до­зво­ли да по­ку­ша да са­ста­ви вла­ду јер сма­тра да то пра­во има као пар­ти­ја ко­ја је осво­ји­ла нај­ви­ше гла­со­ва на из­бо­ри­ма. Ме­ђу­тим, чак ни са 33 ме­ста ко­ја је осво­јио Вокс, они не­ма­ју по­тре­бу ве­ћи­ну од 176 ме­ста у пар­ла­мен­ту. Сан­чез, упр­кос то­ме што је из­гу­био на из­бо­ри­ма, мо­же да бло­ки­ра ПП у овој на­ме­ри ка­ко би он по­ку­шао да за­др­жи власт. С не­ко­ли­ко ма­њих стра­на­ка мо­гао би да оства­ри збир ве­ћи од оног ко­ји би има­ла де­сни­чар­ска ко­а­ли­ци­ја, али би му за по­треб­ну ве­ћи­ну у пар­ла­мен­ту би­ла нео­п­ход­на стран­ка За­јед­но за Ка­та­ло­ни­ју. Реч је пар­ти­ји бив­шег ка­та­лон­ског пре­ми­је­ра Кар­ле­са Пуђ­де­мо­на, ко­ји се на­ла­зи у ег­зи­лу у Бел­ги­ји од 2017, на­кон ор­га­ни­зо­ва­ња за­бра­ње­ног ре­фе­рен­ду­ма о от­це­пље­њу Ка­та­ло­ни­је.

Иако су очи­глед­но и со­ци­ја­ли­сти на му­ка­ма, та­мо­шњи ана­ли­ти­ча­ри ипак про­це­њу­ју да се ис­по­ста­ви­ло да је рас­пи­си­ва­ње из­бо­ра ко­ји су одр­жа­ни пре два да­на би­ло ис­прав­на Сан­че­зо­ва од­лу­ка. По­ка­за­ло се, ка­жу, да је ПП по­стао жр­тва сво­јих оче­ки­ва­ња, а да су со­ци­ја­ли­сти ус­пе­ли да ис­ко­ри­сте страх од до­ла­ска Вок­са на власт.

Шпан­ски пар­ла­мент са­ста­ће се за ме­сец да­на. Ако по­сла­ни­ци у ро­ку од три ме­се­ца не по­стиг­ну до­го­вор о то­ме ко ће убу­ду­ће во­ди­ти зе­мљу, би­ће рас­пи­са­ни но­ви из­бо­ри. Ове при­ли­ке се и сма­тра­ју по­чет­ком пу­та за дру­ги круг из­бо­ра до кра­ја го­ди­не.