Кабинетско „увођење реда” у наш језик

У идућој години почеће примена Закона о родно осетљивом језику, који је, на предлог тадашњег министра Гордане Чомић, Народна скупштина Србије усвојила концем маја 2021. године. За закон су гласала 163, а против 10 посланика. По његовим одредбама, реченица изговорена или написана у медијима „Мушкарци, жене и деца су брали јабуке”, мораће да гласи: „Мушкарци су брали, жене брале и деца брала јабуке”. У противном, следи глоба у новцу или затворска казна.

Иако су Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика и понајбољи наши филолози и лингвисти, чак и наша црква, упозоравали на погубност оваквог језичког инжењеринга, закон и даље важи и чека се да почне његова примена. А требало би га што пре вратити у скупштину и, уз сувисло образложење стручњака, ставити га ван снаге. Сигуран сам да против тога не би била огромна већина експерткиња, интернисткиња, инструктористкиња, пилотица, оториноларинголошкиња, трактористкиња, тренерки, филолошкиња, центрица и бекица (играчице у женском фудбалу).

Било је и раније покушаја да се „кабинетски уведе ред” у наш језик. Подсетићу на „Анкету” Јована Скерлића и његово предавање у Друштву за српски језик и књижевност, 4. новембра 1913. године. Истицане су предности екавског (источног) над ијекавским (јужним) наречјем. Од 26 анкетираних писаца и филолога, за источно наречје се изјаснило њих 17, међу којима беху Алекса Шантић, Светозар и Владимир Ћоровић, Марко Цар, Милутин Ускоковић, Иво Ћипико, Владимир Черина и Васа Стајић. Франо Супило, Иван Крниц, М. Старчевић и Рикард Каталинић Јеретов били су за јужно наречје. Да се буде опрезно, да се ствар препусти времену и природном процесу, били су Стојан Новаковић, Томислав Маретић и Иво Војновић. Најдалековидији беху Александар Белић (равноправност оба наречја) и Петар Скок (статус кво). Срећом, већина није пресудила, иначе бисмо занавек осиромашили српски језик и лишили га лепоте.

Бошко Ломовић,
новинар и писац