Kabinetsko „uvođenje reda” u naš jezik

U idućoj godini počeće primena Zakona o rodno osetljivom jeziku, koji je, na predlog tadašnjeg ministra Gordane Čomić, Narodna skupština Srbije usvojila koncem maja 2021. godine. Za zakon su glasala 163, a protiv 10 poslanika. Po njegovim odredbama, rečenica izgovorena ili napisana u medijima „Muškarci, žene i deca su brali jabuke”, moraće da glasi: „Muškarci su brali, žene brale i deca brala jabuke”. U protivnom, sledi globa u novcu ili zatvorska kazna.

Iako su Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika i ponajbolji naši filolozi i lingvisti, čak i naša crkva, upozoravali na pogubnost ovakvog jezičkog inženjeringa, zakon i dalje važi i čeka se da počne njegova primena. A trebalo bi ga što pre vratiti u skupštinu i, uz suvislo obrazloženje stručnjaka, staviti ga van snage. Siguran sam da protiv toga ne bi bila ogromna većina ekspertkinja, internistkinja, instruktoristkinja, pilotica, otorinolaringološkinja, traktoristkinja, trenerki, filološkinja, centrica i bekica (igračice u ženskom fudbalu).

Bilo je i ranije pokušaja da se „kabinetski uvede red” u naš jezik. Podsetiću na „Anketu” Jovana Skerlića i njegovo predavanje u Društvu za srpski jezik i književnost, 4. novembra 1913. godine. Isticane su prednosti ekavskog (istočnog) nad ijekavskim (južnim) narečjem. Od 26 anketiranih pisaca i filologa, za istočno narečje se izjasnilo njih 17, među kojima behu Aleksa Šantić, Svetozar i Vladimir Ćorović, Marko Car, Milutin Uskoković, Ivo Ćipiko, Vladimir Čerina i Vasa Stajić. Frano Supilo, Ivan Krnic, M. Starčević i Rikard Katalinić Jeretov bili su za južno narečje. Da se bude oprezno, da se stvar prepusti vremenu i prirodnom procesu, bili su Stojan Novaković, Tomislav Maretić i Ivo Vojnović. Najdalekovidiji behu Aleksandar Belić (ravnopravnost oba narečja) i Petar Skok (status kvo). Srećom, većina nije presudila, inače bismo zanavek osiromašili srpski jezik i lišili ga lepote.

Boško Lomović,
novinar i pisac