Где има асфалта и улица ту су температуре више

Лежи на обалама река, оивичен је шеталиштима на којима не мањка зеленила, између његових зграда смештени су небројени паркићи и игралишта... На основу свега тога човек би помислио да је Нови Београд идеалан део престонице за боравак у току ових врелих дана. Међутим, и није баш тако.

Обичном свету мање је познато да се најмногољуднија београдска општина одавно већ убраја у такозвана топлотна острва, односно делове града у којима се измере највише температуре. Како је то могуће, упркос зеленилу, упркос рекама? Одговор није компликован и више је него очигледан ‒ Нови Београд се последњих година или деценија претворио у својеврсну бетонску џунглу која изгледа да нема намеру да престане да се шири. Становници овог дела престонице сведоци су непрестаног отварања нових градилишта, која неминовно смањују зелене површине. Инвеститорски урбанизам једноставно прети да „затрпа” свако слободно парче земље.

‒ Где има више асфалта и улица, тамо су и температурне вредности више. Бетон и камен апсорбују сунчеву енергију, а онда је после зраче у ваздух ‒ каже метеоролог Недељко Тодоровић и додаје да су температурне разлике у појединим деловима града више израженије у зимском него у летњем периоду. Каже да је пре неки дан на Врачару измерено 34,1 а на београдском аеродрому, који је километрима удаљен од центра, 33,6 степени Целзијуса, што и није нека драматична разлика.

Добром делу житеља Новог Београда нису најбитнији подаци који им се саопштавају, важније им је како се они субјективно осећају. Шездесетогодишњи Зоран Михајловић је староседелац Новог Београда. Живи у околини хотела „Југославија”.

‒ Ето, иако смо на неколико стотина метара од Дунава, овде између зграда је неподношљиво топло. У поподневним сатима фасада моје зграде се толико усија да је непријатно и наслонити се на њу руком. Излазим само кад морам, читавог дана у стану ми ради клима-уређај. Пре неколико дана морао сам да заменим точак на колима и имао сам утисак да асфалт гори, није ми било добро ‒ прича Михајловић.

Новобеограђани кажу да на неповољнији субјективни осећај утиче и знатно већи број аутомобила који су у последње време присутни у овом делу града.

‒ Нови Београд одавно више није градска „спаваоница” како су га пре много деценија назвали. Овде су се отвориле многе фирме, веће или мање, хотели, никли ексклузивни ресторани. Све те објекте посећују људи који долазе сопственим аутомобилима. Ако томе додамо да и сви који овде живе поседују барем по један ауто, можете замислити колико возила прође овим булеварима дневно. Нема сумње да и они дижу температуру ‒ тврди наш саговорник.

Има још ту занимљивог када је реч о температури ваздуха на Новом Београду. Алудирајући на ефекте такозване микроклиме, Новобеограђани помињу чувену „улицу гладних”, односно део Булевара маршала Толбухина (некада Гоце Делчева), у којој су један до другог начичкани киосци и кућице са брзом храном. Неки од њих и даље користе ћумур за печење меса, други су прешли на електричне плоче, али свакако да сви они додатно емитују врелину.

Углавном, стручњаци су установили да су ефектом топлотног острва највише погођени центар Београда и велики део Новог Београда, наравно без оних површина које покривају парковске шуме и приобаље. Јуче је у „критичном” делу дана у Новом Београду измерено 35 степени, али је такозвани субјективни осећај осликавао степен, два више.