Опозиција не мора на заједничку листу

Зелено-леви фронт је аутентична појава на политичкој сцени, по форми, идејама и начину на који је израстао у партију, истиче у разговору за „Политику” народни посланик ЗЛФ-а Ђорђе Павићевић. Наглашава да је то сада партија која је настала онако како су настајале класичне политичке партије, одоздо, постепеним, али брзим растом.

По чему ће Зелено-леви фронт да се разликује од осталих политичких партија?

Ова партија није настала око неког лидера или бившег политичара, нити око богатих и утицајних људи, него из ентузијазма и напорног, добровољног рада великог броја људи. Реч је о људима који су, у највећем броју случајева, нови у јавном партијском животу Србије и са искуством које су сами стицали кроз грађанске и политичке борбе. Најпре је то била група активиста која се бавила појединачним питањима, највише и најдуже „Београдом на води”, па је та форма постала преуска, па смо постали иницијатива, па покрет, али смо прерасли и ову форму. За нас је политичка партија изнуђена форма, закони и политички живот у Србији су такви да фаворизују партије у односу на покрете и групе грађана, много лакше је деловати с партијом. Нама је стало да наставимо нашу политичку борбу, утичемо на политичке одлуке које се доносе и да се, као и до сада, боримо за јавни интерес и чувамо јавна добра.

По чему се то види?

То се види и по организационој структури и вредносним основама партије. ЗЛФ није лидерска партија и негује демократске вредности расправе, договарања и колективног одлучивања. Израсли смо на претходним борбама за социјалну правду, једнакост и здраву животну средину, из борби против конкретних неправди на местима неправди: Савамали, Винчи, Кошутњаку, Старој планини, Нишу, Пожеги, Блацу и другим угроженим подручјима. Нама је важно да у политици задржимо ову димензију, да делујемо и у институцијама и на „лицу места”. Не бисмо смели да заборавимо да, поред великих националних питања, постоје и конкретни животни проблеми и да при доношењу одлука морамо водити рачуна о свима, и о онима који су сиромашни, другачији или другачије мисле.

Колико је реално да ЗЛФ буде на заједничкој листи на изборима са Ђиласовим ССП-ом и Јеремићевим НС-ом, с којима сарађујете у организацији протеста који трају од маја?

Најпре да кажем да ми не желимо да персонализујемо политику на такав начин. Уколико нека партија нема демократски капацитет да делује мимо воље лидера, онда то и није политичка организација, него нека друга организациона форма. Напоменуо бих да се ми у вези с протестима нисмо договарали ни са Ђиласовим ССП-ом нити са Јеремићевим НС-ом, него с посланичким групама у Народној скупштини. То добро функционише. Што се тиче питања изборних листа, оно до сада није било тема разговора. Ми смо за прошле изборе усвојили и понудили другима у опозицији документ који смо назвали „Пут до победе” и који се залагао за акционо јединство опозиције и вредносно формирање изборних листа уз поштовање изборне математике. У међувремену се ситуација променила, постала сложенија. Потребан је нови „Пут до победе” јер власт показује све већу склоност ка гушењу критике и политичког плурализма. На мети су, опет и жешће него пре, сви они који су критични према власти, професори, новинари, глумци, студенти, чак обични људи. То је забрињавајући развој догађаја и захтева координисан одговор опозиционих организација, не нужно и једну листу.

Како сте задовољни наступом посланика ЗЛФ-а у Скупштини Србије?

У неким другим околностима без устезања бих рекао да смо веома задовољни. Наша посланичка група је међу најмањима у скупштини, али је једна од најактивнијих и најборбенијих. Тешко је чак пребројати иницијативе, предлоге, амандмане које смо поднели или говоре. Због „штреберског” приступа, познавања процедура и припремљености за седнице сви су почели да нас доживљавају озбиљније него раније. Нажалост, утисак квари то што скупштина не личи на место где се расправља о озбиљним питањима која се тичу свих, више на место где се воде неке чудне вербалне и невербалне борбе и игре вређања и дисквалификација, које често потичу с врха, од председника овог тела.

Београдски избори треба да буду раздвојени од националних

Зашто не подржите предлог копредседника Заједно Александра Јовановића Ћуте да се траже избори у Београду у септембру? Шта је у том предлогу лоше?

Не видимо ништа лоше у томе и залажемо се да београдски избори буду организовани у најкраћем року и да, наглашавам, буду раздвојени од националних избора. Наравно, такав предлог треба припремити и разрадити, није довољно јавно изнети идеју и име јединствене листе која би изашла на изборе. Због тога се нисмо јавно изјашњавали о том предлогу, осим да је за нас начелно прихватљив.