Не­та­ни­ја­ху про­тив се­бе окре­нуо са­ве­зни­ке, али и Је­вре­је

Си­ту­а­ци­ја у Изра­е­лу због ре­фор­ме пра­во­су­ђа је та­ква да је Хе­збо­лах се­би од­у­зео ста­тус њи­хо­вог нај­ве­ћег не­при­ја­те­ља твр­де­ћи да од се­бе са­ме ова др­жа­ва тре­нут­но не­ма опа­сни­јег про­тив­ни­ка. Ова ли­бан­ска па­ра­вој­на ор­га­ни­за­ци­ја, ко­ја тра­ди­ци­о­нал­но ра­ту­је про­тив Изра­е­ла, у освр­ту на де­ша­ва­ња у Кне­се­ту, ка­же да је по­не­де­љак нај­го­ри дан „у исто­ри­ји тог ен­ти­те­та” и да је то упра­во оно што Изра­ел во­ди на пут „ко­лап­са, фраг­мен­та­ци­је и не­стан­ка”. Екс­тре­ми­сти на­во­де по­не­де­љак, јер је та­да Кне­сет усво­јио пред­лог за­ко­на пре­ми­је­ра Беnjамина Не­та­ни­ја­хуа, ко­јим се уки­да­ју овла­шће­ња Вр­хов­ног су­да да по­ни­шта­ва од­лу­ке вла­де и пар­ла­мен­та ко­је сма­тра штет­ним и не­ра­зум­ним.

Од­лу­ка ко­ја је из пар­ла­мен­та об­и­шла свет пр­ви пут је у ста­ву при­бли­жи­ла изра­ел­ског око­ре­лог не­при­ја­те­ља Хе­збо­лах са нај­ве­ћим са­ве­зни­ком Изра­е­ла – Аме­ри­ком. Ад­ми­ни­стра­ци­ја аме­рич­ког пред­сед­ни­ка сма­тра да је „за жа­ље­ње” то што је пар­ла­мент ра­ти­фи­ко­вао део пла­на вла­де о ре­фор­ми. Из Бе­ле ку­ће је по­ру­че­но да се де­мо­крат­ске про­ме­не мо­ра­ју спро­во­ди­ти на осно­ву кон­сен­зу­са. На­и­ме, за­кон је усво­јен са 64 гла­са за и без оних ко­ји су би­ли про­тив. Опо­зи­ци­о­ни по­сла­ни­ци бој­ко­то­ва­ли су гла­са­ње на­звав­ши га сра­мот­ним. Ни­је са­мо Џо­зеф Бај­ден из­ра­зио бо­ја­зан. Це­ла ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца стре­пи да су ре­фор­ме иза­зва­ле озбиљ­не пу­ко­ти­не у дру­штву.

Зе­мља је на но­га­ма. Хи­ља­де де­мон­стра­на­та су на ули­ца­ма, а ко­ли­ко су бе­сни мо­жда нај­бо­ље илу­стру­је то што су да­ни­ма пре не­го ће у по­не­де­љак би­ти одр­жа­но из­гла­са­ва­ње за­ко­на пе­ша­чи­ли до Је­ру­са­ли­ма и Тел Ави­ва и спа­ва­ли у ша­то­ри­ма уз пут. По­ли­ци­ја је уочи гла­са­ња мо­ра­ла да рас­те­ру­је де­мон­стран­те, али ипак ни­је ус­пе­ла да из­бег­не су­коб у по­не­де­љак ве­че. Об­ра­чу­ни, во­де­ни то­по­ви и су­зав­ци, хап­ше­ња, обе­ле­жи­ли су и ми­ну­ло ве­че, то­ком ко­јег је у штрајк сту­пи­ло и здрав­ство. Ме­ди­цин­ско удру­же­ње ко­је пред­ста­вља око 95 од­сто ле­ка­ра одр­жа­ло је про­тест оста­вља­ју­ћи у ра­ду са­мо слу­жбу хит­не по­мо­ћи. Ре­монт пра­во­су­ђа је за њих пут ка де­ва­ста­ци­ји здрав­стве­ног си­сте­ма.

Ме­ди­ји из­ве­шта­ва­ју да су на­по­ри пре­ми­је­ра да из­гу­ра ре­фор­му пра­во­су­ђа, уме­сто да на­ђе ком­про­мис, по­се­ја­ли раз­дор и у изра­ел­ским од­брам­бе­ним сна­га­ма, те по­љу­ља­ли од­но­се из­ме­ђу др­жа­ве и Је­вре­ја у ди­ја­спо­ри. Ге­не­рал­ни штрај­ко­ви, за­тво­ре­на вра­та тр­жних цен­та­ра и пред­у­зе­ћа у знак со­ли­дар­но­сти ука­зу­ју да до­ма­ћа кри­за га­зи у но­во по­гла­вље. По­бу­на вој­них ре­зер­ви­ста ко­ји упо­зо­ра­ва­ју да не­ће слу­жи­ти иза­зи­ва страх да би спрем­ност вој­ске мо­гла да бу­де угро­же­на.

Штам­па ши­ром све­та про­но­си по­ру­ке ко­ји­ма гра­ђа­ни об­ле­пљу­ју фа­са­де и огра­де: „Не­ће­мо слу­жи­ти дик­та­то­ру”, „Де­мо­кра­ти­ја или по­бу­на”, „Спа­си­те Изра­ел од Не­та­ни­ја­хуа”. За­ни­мљи­вим се чи­ни и текст об­ја­вљен у по­не­де­љак у „Њу­јорк тај­мсу”, ко­јим се по­зи­ва аме­рич­ка ад­ми­ни­стра­ци­ја да сма­њи го­ди­шњу по­моћ ко­ју да­је Изра­е­лу. Текст на­во­ди да се во­ди буч­на де­ба­та о то­ме шта се де­ша­ва у овој зе­мљи, због че­га аутор члан­ка пи­та да ли је до­шло вре­ме да САД пре­ки­ну с ра­си­па­њем оскуд­них ре­сур­са и да ли има сми­сла да и да­ље из­два­ја­ју огром­них 3,8 ми­ли­јар­ди до­ла­ра го­ди­шње дру­гој бо­га­тој зе­мљи.

Опо­зи­ци­ја је та­ко­ђе гла­сна. „Тајмс оф Изра­ел” на­во­ди да је опо­зи­ци­о­ни ли­дер Ја­ир Ла­пид обе­ћао да ће под­не­ти жал­бу и по­зва­ти Вр­хов­ни суд да по­ни­шти усво­је­ни за­кон. Он је по­не­де­љак на­звао ту­жним да­ном јер је „та­да уни­ште­на изра­ел­ска де­мо­кра­ти­ја”. 

„Не­ће нас на­те­ра­ти да од­у­ста­не­мо. Бор­ба је тек по­че­ла”, на­ја­вио је Ла­пид, а и ор­га­ни­за­то­ри про­те­ста, те за­пад­ни ана­ли­ти­ча­ри и ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца ве­ру­ју да је тек по­че­ло. Си­ту­а­ци­ју пом­но пра­те не­мач­ко и бри­тан­ско ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва. Бер­лин по­ру­чу­је да с ве­ли­ком за­бри­ну­то­шћу гле­да на про­ду­бљи­ва­ње тен­зи­ја у изра­ел­ском дру­штву, ко­је се већ ре­флек­ту­ју гнев­ном ре­ак­ци­јом Је­вре­ја из САД. Аме­рич­ки је­вреј­ски ко­ми­тет, јед­на од нај­ста­ри­јих про­из­ра­ел­ских гру­па у САД, те­шко је раз­о­ча­ран усва­ја­њем за­ко­на и за­бри­нут да ће по­де­ле у дру­штву би­ти из­у­зет­но ду­бо­ке и да ће се од­ра­зи­ти на изра­ел­ску вој­ску.

Стуч­ња­ци сма­тра­ју да ће но­ви за­кон олак­ша­ти вла­ди крај­ње де­сни­це да во­ди по­ли­ти­ку на­у­штрб Па­ле­сти­на­ца, ко­ји, пак, до­да­ју да ели­ми­ни­са­њем над­зо­ра ко­ји суд има над од­лу­ка­ма вла­де до­дат­но ову ин­сти­ту­ци­ју ста­вља у слу­жбу др­жа­ве, јер суд, ка­жу Па­ле­стин­ци, „ни­кад и ни­је био ли­бе­ра­лан, ни­ти им је слу­жио на би­ло ко­ји на­чин”.

„Тајмс оф Изра­ел” пре­но­си да је изра­ел­ски ми­ни­стар за на­ци­о­нал­ну си­гур­ност Ита­мар Бен Гвир ре­као да је усва­ја­ње спор­ног за­ко­на са­мо по­че­так, јер по­сто­ји мно­го прав­них ака­та ко­је тре­ба да из­гла­са­ју у скло­пу ре­ви­зи­је пра­во­су­ђа.