Мобилизација муслимана у свету због скрнављења Курана
Паљење, цепање и гажење Курана у Шведској и Данској, али и још неким западним земљама, изазвало је талас протеста у исламском свету. У Анкари су покренули дипломатску иницијативу како би се заузео заједнички став у борби против исламофобије, која све више узима маха, поготово у скандинавским државама.
„Забринути смо због све агресивније реторике и напада на муслимане у Европи, посебно у скандинавским земљама”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган коментаришући учестале инциденте.
Турска није усамљена. „Снажно осуђујемо неодговорне поступке шведских власти које су одобриле паљење свете књиге”, истичу у Саудијској Арабији. „То је играње осећањима милиона муслимана широм света”, кажу у Каиру. „Ако треба, ми ћемо својом крвљу чувати Куран”, поручују припадници милитантног Хезболаха у Либану. „Скрнављење књига у Европи подсећа на мрачна времена, а ћутање пред тим злочинима довешће до већег насиља и промовисања тероризма”, истичу у Техерану. Анкара је расписала потерницу за хапшење данског екстремисте Расмуса Палудана и још осам осумњичених због скрнављења Курана испред турске амбасаде у Стокхолму почетком године. Демонстранти у Џакарти палили су заставе Шведске, Данске и Холандије због скрнављења свете књиге.
Припадници данске ултранационалистичке групе у петак су испред ирачке амбасаде у Копенхагену спалили Куран и извикивали слогане против муслимана. Холандски десничар Едвин Вагенсвелд, вођа покрета „Патриотски Европљани против исламизације Запада”, у Хагу је такође оскрнавио исламску свету књигу.
Организација за исламску сарадњу (ОИЦ) осудила је те поступке, пошто је у име права на слободу јавног изражавања изостала акција против поборника исламофобије. „Те владе морају да извршавају своје обавезе у складу с међународним правом и резолуцијама Уједињених нација, истичу у тој организацији, која окупља 57 земаља, где живи милијарду и 800 милиона муслимана.
Ово је очигледно судар два поимања демократије. У скандинавским земљама грађани имају право да протестују на јавним местима, да пале Куран, као и друге књиге, под условом да при томе не изазивају нереде и не угрожавају друге грађане. У исламским земљама то не могу да схвате нити да прихвате кад је реч о Курану. Корени тих цивилизацијских судара су много дубљи: на Западу оптужују муслиманске земље да повремено смишљено „извозе тероризам” (преко Ал Каиде, Исламске државе, Фронта ал Нусре), што у исламским земљама демантују.
У Анкари су покренули дипломатску акцију како би се заузео заједнички став у борби против екстремиста и исламофобије, која се све више осећа на Западу. „Муслиманске земље треба заједнички да се боре против виновника тих ексцеса који су учестали”, каже турски министар спољних послова Хакан Фидан. Он је разматрао тај проблем у телефонским контактима с колегама из Саудијске Арабије, Египта, Либије и Ирака и договорено је да се одржи састанак Организације за исламску сарадњу (ОИЦ). На том скупу требало би да се утврде конкретне мере како би се убудуће спречили слични инциденти.
Треће паљење исламске свете књиге у Данској
Петоро антиисламских активиста запалило је јуче Куран испред амбасаде Египта у Копенхагену, што је трећи такав инцидент у Данској за мање од недељу дана.
Скуп испред амбасаде одржала је група која себе назива „Данске патриоте”, пренео је Ројтерс.
Иста група претходно је организовала паљење Курана испред ирачке амбасаде у Копенхагену. Из данске владе су навели да осуђују скрнављење Курана, поручивши да је реч о „провокативним и срамотним акцијама”. Међутим, додали су да влада нема моћ да блокира ненасилне демонстранте. „Слобода говора током демонстрација не укључује само вербално изражавање. Људи се могу изразити на различите начине, као што је спаљивање предмета”, рекла је професорка права на Универзитету у Копенхагену Трине Баумбах.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


