Пад далековода много ризичнији од поломљених соларних панела

Када су прошле недеље после суперћелијске олује која је погодила Србију готово у потпуности уништени соларни панели на крову фабрике у Инђији након чега су завршили у дворишту компаније на оближњој ливади, поставило се питање колико је производња струје из сунца на овај начин безбедна. Поготово, имајући у виду да не само што панела има на крововима предузећа, већ и кућа, зграда, школа, а изграђени су и читави соларни паркови у Србији који производе зелену енергију.

Питање њиховог сигурног коришћења утолико је важније ако се зна да ово, с једне стране, није изузетак, а са друге, свакодневно слушамо препоруке да њиховим постављањем на кровове штедимо струју и производимо чисту електричну енергију која треба једног дана да замени фосилна горива. Дакле, постоји ли оправдана бојазан за њихово постављање? Не само због чињенице да их може одувати ветар, већ да ли у таквим околностима може доћи до пожара или је реч „само” о надокнади материјалне штете.

– Соларна електроенергетика је област која од свих конкурентских области носи најмање ризика са аспекта утицаја екстремних временских прилика. Покидани електроенергетски водови и последични струјни удари далеко су опаснији као и остале ванредне ситуације у хидроенергетици, ветроенергетици и термоенергетици. Случај са недовољно безбедно монтираним панелима у Инђији је последица грешке у ланцу инвеститор – пројектант – извођач, јер је очигледно да панели нису били монтирани сигурно у односу на интензитет ветра тог дана. Соларни панели апсолутно су безбедни са аспекта струјних удара, а већи ризик носе електроенергетска постројења у којима се врши њихово повезивање на мрежу – каже за „Политику” др Никола Рајаковић, професор на Електротехничком факултету у Београду.

Наглашава да мора пре свега да се утврди о којим брзинама ветра је реч а затим мењати, ако је потребно, прописе и унапређивати праксу инсталације соларних панела.

– У свим областима енергетике екстремне непогоде чине велике штете и као пример је интересантно навести случај једновременог деловања ветра и леда на далеководе. У тој области прописују се зоне према којима се обавља прорачун стубова. При томе је битно указати да инжењерска струка може да пројектује веома чврсте конструкције, али је проблем цена и увек је финално решење компромис, пошто су превисоки фактори сигурности често неприхватљиви за инвеститоре. Управо зато се прописима и уређује овај компромис – наглашава проф. Рајаковић.

Додаје да су овакви и слични догађаји мало вероватни, али свакако у екстремним временским условима су могући. Прописно изведене инсталације соларних панела само су додатно ојачање крова и смањују вероватноћу да ветар однесе црепове и на неки начин су фактор сигурности. Конструкције соларних панела које су монтиране на земљи и које су подигнуте од земље су критичније. Монтажа панела на терасе подразумева да се уради стручно и да фактори сигурности буду задовољени.

Жељко Марковић, магистар електротехнике, један од бивших директора у „Електропривреди Србије”, наводи за наш лист да је опрема која служи за постављање соларних панела пројектована тако, да систем треба да издржи све стандардне услове у које спада и отпорност на временске услове. У неким стварно екстремним непогодама, које су изван опсега предвиђених, може доћи до хаварије, али такве ситуације су у суштини веома ретке. У највећем броју случајева, штета настаје због неквалитетног извођења радова при изградњи соларне фото-напонске електране и ту главну кривицу сносе извођачи радова, али поред њих и инвеститори, уколико нису обезбедили стручни надзор над извођењем радова, као и сами надзорни органи, ако је надзор постојао и уколико нису квалитетно обавили свој део посла и указали извођачу на уочене недостатке при раду.

– Из личног искуства, радећи као надзор, најчешће грешке у извођењу, које касније могу проузроковати штету, јављају се на соларним електранама које су постављене на равним крововима фабричких зграда, и то нарочито на оним објектима који се налазе на чистини, где не постоје препреке које би евентуално умањиле снагу ветрова при непогодама. На таквим крововима металну конструкцију која служи за прихват соларних панела није могуће директно причврстити путем вијака за кров јер би дошло до оштећења изолације, па се та метална конструкција фиксира бетонским баластима. И ту обично настаје проблем јер се често ти баласти не причврсте добро за конструкцију или не буду ваљано прорачунати, па у комбинацији са недостатком других мера које је било потребно применити, долази до ситуација које резултују великим штетама, а које нису требало да се десе, да су радови стручно изведени – објашњава наш саговорник.

Уколико су соларни панели инсталирани поштујући све стандарде и ако су квалитетно изведени радови, они су сигурни и безбедни за власнике који их имају на својим крововима кућа или зграда и у случају појаве временских непогода. Не треба да постоји бојазан да ће те соларне електране бити оштећене, сем у стварно екстремним временским условима (појава урагана), који се на срећу код нас не дешавају. Важно је да поред извођача радова, који је стручан и квалитетно обавља посао, инвеститор ангажује добар надзор, не само про форме да би се испунила законска обавеза, већ зато што надзор обавља стручну проверу радова и може да укаже на пропусте у извођењу и на тај начин заштити инвеститора, јер је реч о знатним улагањима, где штета због грешака и пропуста може бити катастрофална и осим материјалне, може довести и до угрожавања безбедности људских живота.

Упитан колико је практично и добро стављати панеле на терасе што је такође постао тренд, Марковић наглашава да то питање није могуће генерализовати јер зависи од многих параметара, као што је величина терасе, њена оријентација, ниво осунчаности, техничке могућности за уградњу и слично. „Тамо где постоји довољно простора и где је могуће поставити соларне панеле у складу са свим прописима и ако је наравно то исплативо, немам ништа против да се монтирају.”