Pad dalekovoda mnogo rizičniji od polomljenih solarnih panela

Kada su prošle nedelje posle superćelijske oluje koja je pogodila Srbiju gotovo u potpunosti uništeni solarni paneli na krovu fabrike u Inđiji nakon čega su završili u dvorištu kompanije na obližnjoj livadi, postavilo se pitanje koliko je proizvodnja struje iz sunca na ovaj način bezbedna. Pogotovo, imajući u vidu da ne samo što panela ima na krovovima preduzeća, već i kuća, zgrada, škola, a izgrađeni su i čitavi solarni parkovi u Srbiji koji proizvode zelenu energiju.

Pitanje njihovog sigurnog korišćenja utoliko je važnije ako se zna da ovo, s jedne strane, nije izuzetak, a sa druge, svakodnevno slušamo preporuke da njihovim postavljanjem na krovove štedimo struju i proizvodimo čistu električnu energiju koja treba jednog dana da zameni fosilna goriva. Dakle, postoji li opravdana bojazan za njihovo postavljanje? Ne samo zbog činjenice da ih može oduvati vetar, već da li u takvim okolnostima može doći do požara ili je reč „samo” o nadoknadi materijalne štete.

– Solarna elektroenergetika je oblast koja od svih konkurentskih oblasti nosi najmanje rizika sa aspekta uticaja ekstremnih vremenskih prilika. Pokidani elektroenergetski vodovi i posledični strujni udari daleko su opasniji kao i ostale vanredne situacije u hidroenergetici, vetroenergetici i termoenergetici. Slučaj sa nedovoljno bezbedno montiranim panelima u Inđiji je posledica greške u lancu investitor – projektant – izvođač, jer je očigledno da paneli nisu bili montirani sigurno u odnosu na intenzitet vetra tog dana. Solarni paneli apsolutno su bezbedni sa aspekta strujnih udara, a veći rizik nose elektroenergetska postrojenja u kojima se vrši njihovo povezivanje na mrežu – kaže za „Politiku” dr Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Naglašava da mora pre svega da se utvrdi o kojim brzinama vetra je reč a zatim menjati, ako je potrebno, propise i unapređivati praksu instalacije solarnih panela.

– U svim oblastima energetike ekstremne nepogode čine velike štete i kao primer je interesantno navesti slučaj jednovremenog delovanja vetra i leda na dalekovode. U toj oblasti propisuju se zone prema kojima se obavlja proračun stubova. Pri tome je bitno ukazati da inženjerska struka može da projektuje veoma čvrste konstrukcije, ali je problem cena i uvek je finalno rešenje kompromis, pošto su previsoki faktori sigurnosti često neprihvatljivi za investitore. Upravo zato se propisima i uređuje ovaj kompromis – naglašava prof. Rajaković.

Dodaje da su ovakvi i slični događaji malo verovatni, ali svakako u ekstremnim vremenskim uslovima su mogući. Propisno izvedene instalacije solarnih panela samo su dodatno ojačanje krova i smanjuju verovatnoću da vetar odnese crepove i na neki način su faktor sigurnosti. Konstrukcije solarnih panela koje su montirane na zemlji i koje su podignute od zemlje su kritičnije. Montaža panela na terase podrazumeva da se uradi stručno i da faktori sigurnosti budu zadovoljeni.

Željko Marković, magistar elektrotehnike, jedan od bivših direktora u „Elektroprivredi Srbije”, navodi za naš list da je oprema koja služi za postavljanje solarnih panela projektovana tako, da sistem treba da izdrži sve standardne uslove u koje spada i otpornost na vremenske uslove. U nekim stvarno ekstremnim nepogodama, koje su izvan opsega predviđenih, može doći do havarije, ali takve situacije su u suštini veoma retke. U najvećem broju slučajeva, šteta nastaje zbog nekvalitetnog izvođenja radova pri izgradnji solarne foto-naponske elektrane i tu glavnu krivicu snose izvođači radova, ali pored njih i investitori, ukoliko nisu obezbedili stručni nadzor nad izvođenjem radova, kao i sami nadzorni organi, ako je nadzor postojao i ukoliko nisu kvalitetno obavili svoj deo posla i ukazali izvođaču na uočene nedostatke pri radu.

– Iz ličnog iskustva, radeći kao nadzor, najčešće greške u izvođenju, koje kasnije mogu prouzrokovati štetu, javljaju se na solarnim elektranama koje su postavljene na ravnim krovovima fabričkih zgrada, i to naročito na onim objektima koji se nalaze na čistini, gde ne postoje prepreke koje bi eventualno umanjile snagu vetrova pri nepogodama. Na takvim krovovima metalnu konstrukciju koja služi za prihvat solarnih panela nije moguće direktno pričvrstiti putem vijaka za krov jer bi došlo do oštećenja izolacije, pa se ta metalna konstrukcija fiksira betonskim balastima. I tu obično nastaje problem jer se često ti balasti ne pričvrste dobro za konstrukciju ili ne budu valjano proračunati, pa u kombinaciji sa nedostatkom drugih mera koje je bilo potrebno primeniti, dolazi do situacija koje rezultuju velikim štetama, a koje nisu trebalo da se dese, da su radovi stručno izvedeni – objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko su solarni paneli instalirani poštujući sve standarde i ako su kvalitetno izvedeni radovi, oni su sigurni i bezbedni za vlasnike koji ih imaju na svojim krovovima kuća ili zgrada i u slučaju pojave vremenskih nepogoda. Ne treba da postoji bojazan da će te solarne elektrane biti oštećene, sem u stvarno ekstremnim vremenskim uslovima (pojava uragana), koji se na sreću kod nas ne dešavaju. Važno je da pored izvođača radova, koji je stručan i kvalitetno obavlja posao, investitor angažuje dobar nadzor, ne samo pro forme da bi se ispunila zakonska obaveza, već zato što nadzor obavlja stručnu proveru radova i može da ukaže na propuste u izvođenju i na taj način zaštiti investitora, jer je reč o znatnim ulaganjima, gde šteta zbog grešaka i propusta može biti katastrofalna i osim materijalne, može dovesti i do ugrožavanja bezbednosti ljudskih života.

Upitan koliko je praktično i dobro stavljati panele na terase što je takođe postao trend, Marković naglašava da to pitanje nije moguće generalizovati jer zavisi od mnogih parametara, kao što je veličina terase, njena orijentacija, nivo osunčanosti, tehničke mogućnosti za ugradnju i slično. „Tamo gde postoji dovoljno prostora i gde je moguće postaviti solarne panele u skladu sa svim propisima i ako je naravno to isplativo, nemam ništa protiv da se montiraju.”