Забрањени без забране

Новембра 2006. године, Фестивал ауторског филма обележило је (не)приказивање кинеског филма „Летња палата” Лоу Јеа у такмичарском програму фестивала. Иако су отварање фестивала и пројекција у Дворани културног центра били распродати, филм није приказан, фестивал није званично отворен, а филм је имао само пројекцију за новинаре, уједно и комерцијалну, за коју је било продато 182 улазнице.

У филму „Летња палата” редитељ Је сликао је живот девојке која напушта породицу и одлази на студирање у Пекинг где се заљубљује у младића са којим се придружује студентима који су на Тјенанмену 1989. године демонстрирали тражећи демократију и веће слободе.

„Тема кинеског филма је љубавна прича, у чијој позадини су протести у Тјенанмену који су угушени у крви”, истицали су овдашњи критичари. Према њиховој оцени „демонстрације у Тјенанмену у филму нису приказане. Насиље није приказано, већ се само помиње”.

Поводом приказивања овог филма, 28. новембра 2006. године, амбасада Народне Републике Кине у Београду обратила се организаторима са молбом да филм не буде приказан „зарад очувањa добрих билатералних односа”.

– У дневном листу „Политика” сазнали смо да ће бити приказан филм „Летња палата” који је у Кини строго забрањен. Молим вас да максимално средите да се филм скине са листе приказаних дела на фестивалу, а узимајући у обзир наше добре билатералне односе, молим вас да не примате ауторе филма, писало је у писму које је упутио Ли Ксинхуан, саветник за културу амбасаде Народне Републике Кине.

Овдашња јавност то је тумачила кинеском подршком Србији у борби за очување Косова у саставу Србије. „Због виших државних интереса”, како је било наведено у допису нашег Министарства иностраних послова, сугерисало се да филм не буде приказан, па је уместо кинеског дела виђен румунски филм „12:08 Источно од Букурешта”. Гледаоци који су те вечери били присутни у Дворани културног центра бурно су негодовали, а после звиждука и неверице многи су напустили салу.

– Реч је о вишим државним интересима и то је био избор између ’паметног’ и ’храброг’, па смо изабрали паметно. Због важних државних интереса успостављен је општи консензус по овом питању јер не би требало да увредимо пријатељску земљу и велику силу. Приказивањем филма Србија би на високом државном нивоу могла да угрози однос са сталном и важном чланицом Савета безбедности – изјавио је тада Даријан Михајловић, секретар за културу Београда додајући да заступа ставове Министарства иностраних послова и Министарства за културу.

Убрзо је уследило саопштењенашег Министарства иностраних послова у којем је наведено да то „министарство није сугерисало да филм не буде приказан”, као и да ће бити „санкционисан онај чиновник који је одлучивао по личном нахођењу”.

Организатори фестивала донели су одлуку да филм ипак буде приказан.Допис о оваквој одлуци био је упућен Влади Републике Србије и тадашњем премијеру Војиславу Коштуници, Министарству иностраних послова, Министарству културе, градоначелнику Београда, Секретаријату за културу Београда, и амбасади Народне Републике Кине.

– Одлуком да прикажемо филм тренирамо демократичност наше државе. Србија је слободна земља и у њој нема цензуре – истакао је тада Динко Туцаковић, председник Савета фестивала који је поднео неопозиву оставку, подсећајући на констатацију министра за културу Драгана Којадиновића да „нема места цензури у Србији”. Министар Којадиновић сложио се да „филм буде приказан, али и да је филм изостао због ’виших државних интереса’”.

Филм „Летња палата” је приказан у завршници фестивала, 1. децембра. Многи су тада тражили „дежурног кривца”, а испоставило се да кривца не треба тражити у појединцу, већ у одсуству реаговања Удружења филмских уметника, интелектуалаца, културних институција... и најзад, у одсуству културне политике Србије.