Афричка куга свиња бродом стигла у Европу

Афричку кугу свиња (АКС) не можемо спречити јер не постоји вакцина, терапија и болест је смртоносна за ове животиње. Али вирус се не преноси на људе, каже за „Политику” др Мирослав Валчић, професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду у пензији и дугогодишњи шеф катедре за заразне болести животиња и болести пчела.

– Ово обољење није зооноза, а то значи да се вирус не умножава у човеку. Али је чињеница да га човек може пренети на различите начине – наглашава наш саговорник.

Када је 2019. први пут афричка куга свиња регистрована у Србији, говорећи за наш лист професор Валчић је објаснио да су код АКС клинички симптоми толико изражени (висока температура, масовно крварење) да је мала вероватноћа да се месо оболелих животиња нађе у продаји.

Али још тада је упозорио како, по искуству других држава, велики проблем представља клање животиња које су у инкубацији. Када због појаве вируса крене уништавање свиња, не само у жаришту него и околини, власници су спремни да закољу животињу, која је можда заражена, али још није испољила симптоме болести. Уколико такво месо заврши у прерађевинама, замрзивачима а касније и у ланцу исхране свиња, може се сасвим сигурно очекивати ширење заразе.

Валчић и сада наглашава да је најчешћи начин како се вирус шири управо преко људи. Дакле, путем производа који нису довољно термички обрађени и које однесемо негде, бацимо сендвич поред пута… Рецимо, у Мађарску су га унели радници из Украјине који су донели домаће кобасице. А онда је убрзо жариште потврђено управо на том месту.

– И овде у Европу је 2007. вирус дошао са људима. Брод из Африке стигао је у Грузијску луку на Црном мору и кренуло је његово ширење на европском континенту. Немогуће га је било спречити – наводи Валчић.

Да ли се управо због све чешће појаве ове болести може чути и порука струке да ћемо морати да се навикнемо да живимо с њом и променимо из корена навике на фармама?

– С обзиром на то да нема лека нити вакцине тешко је искоренити када се једном појави. Ово није класична куга свиња, већ много озбиљнија болест. И свуда је проблем, а заразе се сузбијају новцем – напомиње Валчић.

Испоставило се да је једини начин како спречити да болест уђе у објекте са животињама физичко постављање дуплих ограда.

– Значи, нема ту неких великих филозофија. Држава треба да реагује онако како реагује по правилнику о спречавању ширења вируса. Велике фарме то једноставно морају да ураде. Иначе, неће имати свиње. Како ће мали фармери, са пет или десет крмача, то да спроведу зависи од њих. Биће им потребна помоћ – упозорава наш саговорник.

Да ли се ради на вакцини, има ли помака?

– Много напора се улаже али за сада неуспешно. Како и код ретровируса који изазивају ХИВ, рецимо, или инфективну анемију. То су две болести код којих је за сада немогуће направити вакцину. Нажалост, или на срећу. Јер вакцина у ствари помаже да се болест одржи у природи – напомиње Валчић.

Још једна од специфичности АКС-а је и то да је прави домаћин овог вируса заправо крпељ, а свиња само случајни домаћин за коју је болест фатална.