Afrička kuga svinja brodom stigla u Evropu

Afričku kugu svinja (AKS) ne možemo sprečiti jer ne postoji vakcina, terapija i bolest je smrtonosna za ove životinje. Ali virus se ne prenosi na ljude, kaže za „Politiku” dr Miroslav Valčić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu u penziji i dugogodišnji šef katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela.

– Ovo oboljenje nije zoonoza, a to znači da se virus ne umnožava u čoveku. Ali je činjenica da ga čovek može preneti na različite načine – naglašava naš sagovornik.

Kada je 2019. prvi put afrička kuga svinja registrovana u Srbiji, govoreći za naš list profesor Valčić je objasnio da su kod AKS klinički simptomi toliko izraženi (visoka temperatura, masovno krvarenje) da je mala verovatnoća da se meso obolelih životinja nađe u prodaji.

Ali još tada je upozorio kako, po iskustvu drugih država, veliki problem predstavlja klanje životinja koje su u inkubaciji. Kada zbog pojave virusa krene uništavanje svinja, ne samo u žarištu nego i okolini, vlasnici su spremni da zakolju životinju, koja je možda zaražena, ali još nije ispoljila simptome bolesti. Ukoliko takvo meso završi u prerađevinama, zamrzivačima a kasnije i u lancu ishrane svinja, može se sasvim sigurno očekivati širenje zaraze.

Valčić i sada naglašava da je najčešći način kako se virus širi upravo preko ljudi. Dakle, putem proizvoda koji nisu dovoljno termički obrađeni i koje odnesemo negde, bacimo sendvič pored puta… Recimo, u Mađarsku su ga uneli radnici iz Ukrajine koji su doneli domaće kobasice. A onda je ubrzo žarište potvrđeno upravo na tom mestu.

– I ovde u Evropu je 2007. virus došao sa ljudima. Brod iz Afrike stigao je u Gruzijsku luku na Crnom moru i krenulo je njegovo širenje na evropskom kontinentu. Nemoguće ga je bilo sprečiti – navodi Valčić.

Da li se upravo zbog sve češće pojave ove bolesti može čuti i poruka struke da ćemo morati da se naviknemo da živimo s njom i promenimo iz korena navike na farmama?

– S obzirom na to da nema leka niti vakcine teško je iskoreniti kada se jednom pojavi. Ovo nije klasična kuga svinja, već mnogo ozbiljnija bolest. I svuda je problem, a zaraze se suzbijaju novcem – napominje Valčić.

Ispostavilo se da je jedini način kako sprečiti da bolest uđe u objekte sa životinjama fizičko postavljanje duplih ograda.

– Znači, nema tu nekih velikih filozofija. Država treba da reaguje onako kako reaguje po pravilniku o sprečavanju širenja virusa. Velike farme to jednostavno moraju da urade. Inače, neće imati svinje. Kako će mali farmeri, sa pet ili deset krmača, to da sprovedu zavisi od njih. Biće im potrebna pomoć – upozorava naš sagovornik.

Da li se radi na vakcini, ima li pomaka?

– Mnogo napora se ulaže ali za sada neuspešno. Kako i kod retrovirusa koji izazivaju HIV, recimo, ili infektivnu anemiju. To su dve bolesti kod kojih je za sada nemoguće napraviti vakcinu. Nažalost, ili na sreću. Jer vakcina u stvari pomaže da se bolest održi u prirodi – napominje Valčić.

Još jedna od specifičnosti AKS-a je i to da je pravi domaćin ovog virusa zapravo krpelj, a svinja samo slučajni domaćin za koju je bolest fatalna.