Радарски центар Ужице у окршају са три суперћелијска процеса

Ужице – Овакве олује се не памте, казивали су минулих дана и времешни људи у ужичком крају док је с неба сипало и тукло немилице по варошима и селима. Несвакидашње крупан град (већи од ораха) ломио је у ужичком крају засаде малина, стабла шљива, повртњаке, пробијао пластенике... Учестали пљускови су стварали бујице, снажан ветар је скидао црепове с кућа.

Али стизао је и одговор са земље. Испаљено је стотине ракета да се ублаже последице олује и леда из неба. Прави окршај са „суперћелијским процесима” водио је Радарски центар противградне заштите Ужице, из кога се издају команде за дејствовање 104 лансирне противградне станице у Златиборском и Моравичком округу. Мада је борба против небеске силе увек неравноправна, овај центар смештен на Шеховом брду изнад Ужица испољио је, како су оценили надлежни из Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ), спремност за дејства и одговорио захтевним обавезама.

Према речима Зорана Бабића, начелника Центра за одбрану од града РХМЗ, ове године били смо сведоци изузетне нестабилности атмосфере. Разорне непогоде нису само погађале Србију већ читав простор од северне Италије, преко Аустрије, Словеније, Хрватске, БиХ и Мађарске до Румуније.

– Од половине маја скоро да нема дана да нисмо метеоролошким радарима регистровали грмљавинске процесе на овом подручју. Радарски центар Ужице брани територију која има највећу учесталост оваквих процеса у Србији, што је посебно изражено у долини Западне Мораве – истиче Бабић и наводи овогодишње ракетне активности ужичког центра:

– Од 17. маја радарски центар је имао 23 дана са дејством на градоносне процесе, при чему је утрошено 1.626 противградних ракета, у просеку око 16 ракета по лансирној станици. Најинтензивније дејство било је 22. јула, када је утрошено 479 противградних ракета са 72 лансирне станице. Радарски центар Ужице има 104 лансирне станице, тако да је 70 одсто ове територије било угрожено градоносним процесима – објашњава Бабић.

Тог дана су, наставља начелник Центра за одбрану од града РХМЗ, на овом релативно малом подручју регистрована три суперћелијска процеса, што је скоро незабележена појава.

– Овакав број утрошених ракета управо је показатељ да је систем одбране од града био потпуно спреман и да је располагао оптималном количином ракета. Такође, податак да на 31 станици региструјемо појаве града говори о размерама непогоде, јер је град осмотрен на око 30 одсто територије. Све то потврђује да је екипа Радарског центра Ужице урадила максимум који се може урадити када су овакви процеси у питању – сумира Зоран Бабић.

Како истиче, систем одбране од града конципиран је на превентивном деловању. Све почива на перманентном радарском осматрању брањене територије Србије плус 200 км од граница, правовременом активирању појединих радарских центара, слању стрелаца на лансирне станице и након тога испаљивању ракета по командама које обрађују и продукују наши рачунарски системи. Ко ће и кад да дејствује на лансирним станицама превасходно зависи од радарских карактеристика облака, путање и брзине њиховог премештања.

На питање да ли су дејствима спречене теже последице невремена у ужичком крају и да ли су се могли боље заштитити усеви, Бабић одговара да се оцена ефикасности никако не може радити за једно дејство, јер за сада нико у свету није развио тзв. физичку оцену спроведеног засејавања.

– У многим државама где се спроводи превентивно засејавање потенцијално градоносних процеса ефикасност се рачуна статистичким методама на основу бар 10 година рада и она се креће од 30 до 70 одсто превентивне заштите – објашњава наш саговорник.

О Радарском центру Ужице, препознатљивом по големој кугли која је заштита за радарску антену, писали смо 2019, када је гром ударио у њега, а запослени ипак успели да на време команде упуте стрелцима и сачувају подручје од града. Они дежурају 24 сата (по шест запослених смењује се петнаестодневно), у радном објекту им је оперативни део са везама, уређајима и компјутерима, као и собе, кухиња и друге просторије за дужи боравак. Још тада су најављивали модернизацију и аутоматизацију противградних дејстава. Шта је од тога урађено, питамо начелника Зорана Бабића:

– Ове године смо на свим центрима у Србији инсталирали нови систем за софтверско одређивање команди за засејавање. Када је реч о Радарском центру Ужице, урађена је комплетна пројектна документација за потпуну аутоматизацију. По том пројекту потребно је да се на 84 локације поставе аутоматске даљинске лансирне станице. Сходно плану рада, ми довршавамо у наредна два месеца потпуну аутоматизацију Војводине, аутоматизован је Радарски центар Ваљево и прва фаза рада Радарског центра Букуља. По предвиђеној динамици, у наредном периоду ће се довршити аутоматизација Букуље и аутоматизација Ужица, очекујемо да ће радови на овом послу бити довршени до краја наредне године – најављује начелник Центра за одбрану од града РХМЗ.