Коко Шанел у Улици Камбон

Била је и остала краљица моде 20. века. У зениту славе, већ у годинама, поред сталног апартмана у париском хотелу „Риц”, имала је и своје тајно скровиште – трособан стан не већи од 150 метара квадратних, који и данас стоји недирнут, као некад, у славу њене славе. Било је то свето место за Габријелу Коко Шанел, тајни дом, ризница и скровиште, простор у којем је славна пословна жена, када се умори од кројачица, манекенки и муштерија, постајала приватна особа, жељна да се преко дана опружи и одмори на софи, а увече окружи пријатељима и људима које је волела.

Мршава и танка као птица, већ у годинама, хвалила се да је сачувала телесну тежину из ране младости, када је неретко била гладна. Шминка на њеном лицу била је нападна, скоро агресивна, ратничких боја – усне су јој сијале црвенилом, ноздрве је истицала сенкама, имала је косу боје гаврановог крила... Увек је носила шешир – као подсећање да је своју каријеру започела као модисткиња. Стално је пушила и непрестано причала, својим дубоким, промуклим гласом.

Волела је слободан живот, без обавеза и брачних окова, проткан бурним љубавним везама. Најбогатији људи тога времена, врхунски интелектуалци, славни уметници, крунисане главе, аристократе, политичари светског угледа, сретали су се у Улици камбон, у апартман у којем су гости били Пабло Пикасо, Салвадор Дали, Жан Кокто, Игор Стравински, Сергеј Ђагиљев, Винстон Черчил, Колет, Војвода од Виндзора...

„Вечита госпођица”, како су је од милоште звали, била је велика јер је за жене створила „малу црну хаљину”, „шанел костим” (из три дела, са златним дугмадима, џеповима, каишем и ланчићем), фину раскошну бижутерију и парфем „Шанел 5”, који је голишава Мерилин Монро „облачила” када се спремала за одлазак у кревет. Довољно, за цео век и за – славу.

Апартман у Улици Камбон Коко је из милоште звала „Али Бабина пећина” или „Ризница великог Могула”. Не без разлога, јер то и јесте била ризница скупоцених предмета, место раскоши и рафинираног луксуза, пребогато, препуно, бизарно, барокно. Уз све то, зидови су пуни блиставих огледала у којима се дуплирала слика раскоши, која је за Коко била синоним сигурности за којом је у детињству чезнула.

Позлаћени намештај, скулптуре јелена и лавова (рођена је у знаку Лава), низови књига у кожном повезу са златотиском, свећњаци од венецијанског стакла, античке скулптуре, ретки инструменти, кинеске фигуре од емајла и читаво туце декоративних паравана које је обележавала... били су противтежа детињству проведеном у беди убоге провинције, уз мајку која је боловала од туберкулозе и оца кога је имала само у машти...

Букете цвећа добијене од пријатеља чувала је у вазама док сасвим не увену. Сточићи су пуни позлаћених кутија које је Коко добила од пребогатог војводе од Вестминстера, који јој је, узгред буди речено, поклонио и ниску од осам метара правих правцатих бисера и са којим је упознала чари енглеског начина живота, оличеним у јахтама и твиду. Били су ту још и велики кнез Димитрије од Русије, који је учествовао у завери против Распућина и који је креаторку очаравао својим словенским мистичним шармом, али истовремено и један сиромашан песник, Пјер Реверди, са којим је ушла у интелектуалне кругове и свет духовности и литературе.

У раскошном златно-беж салону апартмана Коко Шанел у Улици Камбон данас уметнички фотографи снимају лепотице које рекламирају име „Шанел”, било да је реч о парфему, накиту или одећи. Са једног ниског стола све то немо посматра једна жаба од позлаћене бронзе, са зачуђеним погледом и отвореним устима у којима блиста комадић кристала. Тај комадић отпао је са кристалног лустера једне вечери, славни Живанши га је случајно нагазио на тепиху, подигао га и ставио у отворена уста жабе, где се и данас налази.

www.dopisna-skola-ambijent.rs