До­дик: Срп­ска по­сто­ји и постојаће

Од на­шег до­пи­сни­ка

Ис­точ­но Са­ра­је­во – У Тр­но­ву, јед­ној од шест оп­шти­на из са­ста­ва гра­да Ис­точ­но Са­ра­је­во, ју­че је обе­ле­жен Дан стра­да­ња срп­ског ста­нов­ни­штва с под­руч­ја те ло­кал­не за­јед­ни­це. То­ком про­те­клог Од­брам­бе­но-отаџ­бин­ског ра­та при­пад­ни­ци та­ко­зва­не Ар­ми­је РБиХ, углав­ном пред­рат­не ком­ши­је, у Тр­но­ву су, на нај­мон­стру­о­зни­ји на­чин, уби­ли 101 не­на­о­ру­жа­ног и не­ви­ног срп­ског ци­ви­ла, ме­ђу ко­ји­ма је би­ло 48 же­на и че­тво­ро де­це. Бра­не­ћи сво­ја ве­ков­на ог­њи­шта и сво­је су­на­род­ни­ке жи­вот је из­гу­би­ло 130 срп­ских бо­ра­ца.

Је­дан од кр­ва­ви­јих на­па­да на Тр­но­во му­сли­ман­ски бо­јов­ни­ци и след­бе­ни­ци по­ли­ти­ке Али­је Изет­бе­го­ви­ћа из­ве­ли су 30. ју­ла 1992. го­ди­не, на ве­ли­ки пра­во­слав­ни пра­зник Ог­ње­ну Ма­ри­ју ко­ји се већ го­ди­на­ма обе­ле­жа­ва и као Дан стра­да­ња срп­ског на­ро­да на том под­руч­ју. Тог да­на уби­ли су и ло­кал­ног све­ште­ни­ка Не­дељ­ка По­по­ви­ћа, ко­јег су прет­ход­но звер­ски му­чи­ли. По­том су за­па­ли­ли и пра­во­слав­ни Храм Све­тог Ге­ор­ги­ја у ко­ме је он слу­жио.

„Тр­но­во је јед­на од оп­шти­на чи­је је ста­нов­ни­штво нај­ви­ше стра­да­ло у про­те­клом Од­брам­бе­но-отаџ­бин­ском ра­ту. Кр­ва­ве ру­ке му­сли­ман­ских ко­ља­ча, до­ју­че­ра­шњих ком­ши­ја, ни­су мо­гли из­бе­ћи ни срп­ска не­јач, ни стар­ци па ни све­ште­на ли­ца”, из­ја­вио је пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске по­во­дом Да­на стра­да­ња срп­ског ста­нов­ни­штва у Тр­но­ву.

О мон­стру­о­зно­сти му­сли­ман­ских зло­тво­ра, ка­же он, још ви­ше го­во­ри чи­ње­ни­ца да су нај­ве­ће зло­чи­не над Ср­би­ма по­чи­ни­ли на ве­ли­ке пра­во­слав­не пра­зни­ке као што је то би­ло и у Тр­но­ву.

„Али, ни­су ус­пе­ли у сво­јој на­ме­ри да уни­ште срп­ски на­род с ове стра­не Дри­не. Срп­ска по­сто­ји и по­сто­ја­ће, а за­јед­но с њом и срп­ски на­род и то је ре­ал­ност. Људ­ске жи­во­те, на­жа­лост, ни­ко не мо­же да вра­ти, али мо­же­мо их са­чу­ва­ти у свом се­ћа­њу, у сво­јим ми­сли­ма и то је на­ша ду­жност”, по­ру­чио је пред­сед­ник Срп­ске.

Је­дан од сим­бо­ла стра­да­ња Ср­ба у Тр­но­ву је­су Ле­ди­ћи, пред­рат­но ве­ћин­ски срп­ско се­ло. У јед­но­днев­ном сми­шље­ном зло­чи­нач­ком по­хо­ду на Ле­ди­ће 3. ју­на 1992. го­ди­не до зу­ба на­о­ру­жа­ни му­сли­ман­ски бо­јов­ни­ци уби­ли су 24 срп­ска ци­ви­ла, ме­ђу ко­ји­ма је би­ло 13 же­на и че­тво­ро де­це. Нај­мла­ђа жр­тва био је осам­на­е­сто­ме­сеч­ни Ми­лу­тин Те­ша­но­вић, ко­ји је ли­кви­ди­ран у за­гр­ља­ју ро­ди­те­ља, а нај­ста­ри­ја де­ве­де­сет­пе­то­го­ди­шња Ико­ни­ја Ва­сић. На­кон из­вр­ше­ног зло­чи­на, му­сли­ман­ски рат­ни­ци опљач­ка­ли су сву срп­ску имо­ви­ну, а кр­ва­ви пир окон­ча­ли су спа­љи­ва­њем њи­хо­вих ку­ћа.

Као и прет­ход­них го­ди­на и ју­че је за све жр­тве слу­же­на ли­тур­ги­ја у об­но­вље­ном Хра­му Све­тог Ге­ор­ги­ја у Тр­но­ву. По­том је код Цен­трал­ног спо­ме­ни­ка у пор­ти хра­ма, на ко­ме су укле­са­на име­на свих стра­да­лих, одр­жан па­ра­стос и по­ло­же­ни су вен­ци и цве­ће. Осим чла­но­ва по­ро­ди­ца уби­је­них и по­ги­ну­лих, и ово­го­ди­шњем обе­ле­жа­ва­њу при­су­ство­ва­ли су пред­став­ни­ци оп­шти­на Ис­точ­ног Са­ра­је­ва, иза­сла­ник срп­ског чла­на Пред­сед­ни­штва БиХ, те чла­но­ви Бо­рач­ке ор­га­ни­за­ци­је и пред­став­ни­ци Удру­же­ња по­ро­ди­ца по­ги­ну­лих и не­ста­лих ци­ви­ла Тр­но­во. Слу­же­њем па­ра­сто­са и по­ла­га­њем ве­на­ца на Спо­мен-обе­леж­ју на Ро­го­ју ју­че је ода­та по­част и ше­зде­сет­де­ве­то­ри­ци срп­ских вој­ни­ка, из раз­ли­чи­тих кра­је­ва Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ко­ји су по­ги­ну­ли бра­не­ћи Тр­но­во.

„Не­ће­мо за­бо­ра­ви­ти, ис­тра­ја­ва­ће­мо на прав­ди и ка­жња­ва­њу свих ко­ји су уби­ја­ли не­ду­жни срп­ски на­род”, по­ру­че­но је и ју­че из Тр­но­ва. Иако су име­на из­вр­ши­ла­ца нај­те­жих кри­вич­них де­ла по­зна­та, као и чи­ње­ни­це ко­је до­ка­зу­ју њи­хо­ву мон­стру­о­зност, за те­шке зло­чи­не на под­руч­ју Тр­но­ва ни­је ни­ко од­го­ва­рао. Тро­ји­цу осум­њи­че­них (Ед­хе­ма Го­ди­ња­ка, Ме­дер­са Ша­ри­ћа и Мир­ка Бу­но­зу), про­тив ко­јих је во­ђен по­сту­пак, Суд БиХ је пр­во­сте­пе­ном пре­су­дом не­пра­во­сна­жно осло­бо­дио.

Ка­ва­зо­вић го­во­ри као рат­ни ко­ман­дант

Ба­ња­лу­ка – Пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске Ми­ло­рад До­дик из­ја­вио је да ре­то­ри­ка по­гла­ва­ра Ислам­ске вер­ске за­јед­ни­це у БиХ Ху­се­и­на Ка­ва­зо­ви­ћа нео­до­љи­во под­се­ћа на ре­то­ри­ку рат­них ко­ман­да­на­та вој­них и па­ра­вој­них фор­ма­ци­ја, у ко­ји­ма је и Ка­ва­зо­вић ак­тив­но уче­ство­вао. На пи­та­ње Ср­не да про­ко­мен­та­ри­ше Ка­ва­зо­ви­ће­ву из­ја­ву да се „Бо­шња­ци не­ће пре­да­ти, бо­ри­ће се и из­бо­ри­ће оно што им при­па­да, а то је сва­ки пе­даљ ове зе­мље (БиХ)”, До­дик је под­се­тио да смо, упра­во због иде­је да је сва БиХ вла­сни­штво му­сли­ма­на, све­до­чи­ли ужа­сном гра­ђан­ском ра­ту у ко­јем су Ср­би мо­ра­ли жи­во­ти­ма да бра­не сво­ју имо­ви­ну.

До­дик је ис­та­као да је због то­га по­зив Ка­ва­зо­ви­ћа опа­сан и да ства­ра не­ла­год­ност. „За му­сли­ма­не, за Ср­бе и Хр­ва­те и мир у БиХ, мно­го бо­ље би би­ло да је Ка­ва­зо­вић остао у уни­фор­ми. Ова­ко, као и у нај­то­та­ли­тар­ни­јим ислам­ским дру­штви­ма, вер­ски по­гла­вар го­во­ри као офи­цир”, ука­зао је До­дик.

Пред­сед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске је на­гла­сио да БиХ ни­је зе­мља Бо­шња­ка, ка­ко твр­ди Ка­ва­зо­вић, већ је она зе­мља ко­ја се са­ста­ви­ла од Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ФБиХ, а бо­шњач­ка је ко­ли­ко и срп­ска и хр­ват­ска. До­дик је по­звао Ка­ва­зо­ви­ћа да се вра­ти у окви­ре вер­ског де­ло­ва­ња, пре­но­си Тан­југ.