Do­dik: Srp­ska po­sto­ji i postojaće

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Is­toč­no Sa­ra­je­vo – U Tr­no­vu, jed­noj od šest op­šti­na iz sa­sta­va gra­da Is­toč­no Sa­ra­je­vo, ju­če je obe­le­žen Dan stra­da­nja srp­skog sta­nov­ni­štva s pod­ruč­ja te lo­kal­ne za­jed­ni­ce. To­kom pro­te­klog Od­bram­be­no-otadž­bin­skog ra­ta pri­pad­ni­ci ta­ko­zva­ne Ar­mi­je RBiH, uglav­nom pred­rat­ne kom­ši­je, u Tr­no­vu su, na naj­mon­stru­o­zni­ji na­čin, ubi­li 101 ne­na­o­ru­ža­nog i ne­vi­nog srp­skog ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma je bi­lo 48 že­na i če­tvo­ro de­ce. Bra­ne­ći svo­ja ve­kov­na og­nji­šta i svo­je su­na­rod­ni­ke ži­vot je iz­gu­bi­lo 130 srp­skih bo­ra­ca.

Je­dan od kr­va­vi­jih na­pa­da na Tr­no­vo mu­sli­man­ski bo­jov­ni­ci i sled­be­ni­ci po­li­ti­ke Ali­je Izet­be­go­vi­ća iz­ve­li su 30. ju­la 1992. go­di­ne, na ve­li­ki pra­vo­slav­ni pra­znik Og­nje­nu Ma­ri­ju ko­ji se već go­di­na­ma obe­le­ža­va i kao Dan stra­da­nja srp­skog na­ro­da na tom pod­ruč­ju. Tog da­na ubi­li su i lo­kal­nog sve­šte­ni­ka Ne­delj­ka Po­po­vi­ća, ko­jeg su pret­hod­no zver­ski mu­či­li. Po­tom su za­pa­li­li i pra­vo­slav­ni Hram Sve­tog Ge­or­gi­ja u ko­me je on slu­žio.

„Tr­no­vo je jed­na od op­šti­na či­je je sta­nov­ni­štvo naj­vi­še stra­da­lo u pro­te­klom Od­bram­be­no-otadž­bin­skom ra­tu. Kr­va­ve ru­ke mu­sli­man­skih ko­lja­ča, do­ju­če­ra­šnjih kom­ši­ja, ni­su mo­gli iz­be­ći ni srp­ska ne­jač, ni star­ci pa ni sve­šte­na li­ca”, iz­ja­vio je pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske po­vo­dom Da­na stra­da­nja srp­skog sta­nov­ni­štva u Tr­no­vu.

O mon­stru­o­zno­sti mu­sli­man­skih zlo­tvo­ra, ka­že on, još vi­še go­vo­ri či­nje­ni­ca da su naj­ve­će zlo­či­ne nad Sr­bi­ma po­či­ni­li na ve­li­ke pra­vo­slav­ne pra­zni­ke kao što je to bi­lo i u Tr­no­vu.

„Ali, ni­su us­pe­li u svo­joj na­me­ri da uni­šte srp­ski na­rod s ove stra­ne Dri­ne. Srp­ska po­sto­ji i po­sto­ja­će, a za­jed­no s njom i srp­ski na­rod i to je re­al­nost. Ljud­ske ži­vo­te, na­ža­lost, ni­ko ne mo­že da vra­ti, ali mo­že­mo ih sa­ču­va­ti u svom se­ća­nju, u svo­jim mi­sli­ma i to je na­ša du­žnost”, po­ru­čio je pred­sed­nik Srp­ske.

Je­dan od sim­bo­la stra­da­nja Sr­ba u Tr­no­vu je­su Le­di­ći, pred­rat­no ve­ćin­ski srp­sko se­lo. U jed­no­dnev­nom smi­šlje­nom zlo­či­nač­kom po­ho­du na Le­di­će 3. ju­na 1992. go­di­ne do zu­ba na­o­ru­ža­ni mu­sli­man­ski bo­jov­ni­ci ubi­li su 24 srp­ska ci­vi­la, me­đu ko­ji­ma je bi­lo 13 že­na i če­tvo­ro de­ce. Naj­mla­đa žr­tva bio je osam­na­e­sto­me­seč­ni Mi­lu­tin Te­ša­no­vić, ko­ji je li­kvi­di­ran u za­gr­lja­ju ro­di­te­lja, a naj­sta­ri­ja de­ve­de­set­pe­to­go­di­šnja Iko­ni­ja Va­sić. Na­kon iz­vr­še­nog zlo­či­na, mu­sli­man­ski rat­ni­ci opljač­ka­li su svu srp­sku imo­vi­nu, a kr­va­vi pir okon­ča­li su spa­lji­va­njem nji­ho­vih ku­ća.

Kao i pret­hod­nih go­di­na i ju­če je za sve žr­tve slu­že­na li­tur­gi­ja u ob­no­vlje­nom Hra­mu Sve­tog Ge­or­gi­ja u Tr­no­vu. Po­tom je kod Cen­tral­nog spo­me­ni­ka u por­ti hra­ma, na ko­me su ukle­sa­na ime­na svih stra­da­lih, odr­žan pa­ra­stos i po­lo­že­ni su ven­ci i cve­će. Osim čla­no­va po­ro­di­ca ubi­je­nih i po­gi­nu­lih, i ovo­go­di­šnjem obe­le­ža­va­nju pri­su­stvo­va­li su pred­stav­ni­ci op­šti­na Is­toč­nog Sa­ra­je­va, iza­sla­nik srp­skog čla­na Pred­sed­ni­štva BiH, te čla­no­vi Bo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je i pred­stav­ni­ci Udru­že­nja po­ro­di­ca po­gi­nu­lih i ne­sta­lih ci­vi­la Tr­no­vo. Slu­že­njem pa­ra­sto­sa i po­la­ga­njem ve­na­ca na Spo­men-obe­lež­ju na Ro­go­ju ju­če je oda­ta po­čast i še­zde­set­de­ve­to­ri­ci srp­skih voj­ni­ka, iz raz­li­či­tih kra­je­va Re­pu­bli­ke Srp­ske, ko­ji su po­gi­nu­li bra­ne­ći Tr­no­vo.

„Ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti, is­tra­ja­va­će­mo na prav­di i ka­žnja­va­nju svih ko­ji su ubi­ja­li ne­du­žni srp­ski na­rod”, po­ru­če­no je i ju­če iz Tr­no­va. Iako su ime­na iz­vr­ši­la­ca naj­te­žih kri­vič­nih de­la po­zna­ta, kao i či­nje­ni­ce ko­je do­ka­zu­ju nji­ho­vu mon­stru­o­znost, za te­ške zlo­či­ne na pod­ruč­ju Tr­no­va ni­je ni­ko od­go­va­rao. Tro­ji­cu osum­nji­če­nih (Ed­he­ma Go­di­nja­ka, Me­der­sa Ša­ri­ća i Mir­ka Bu­no­zu), pro­tiv ko­jih je vo­đen po­stu­pak, Sud BiH je pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom ne­pra­vo­sna­žno oslo­bo­dio.

Ka­va­zo­vić go­vo­ri kao rat­ni ko­man­dant

Ba­nja­lu­ka – Pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik iz­ja­vio je da re­to­ri­ka po­gla­va­ra Islam­ske ver­ske za­jed­ni­ce u BiH Hu­se­i­na Ka­va­zo­vi­ća neo­do­lji­vo pod­se­ća na re­to­ri­ku rat­nih ko­man­da­na­ta voj­nih i pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja, u ko­ji­ma je i Ka­va­zo­vić ak­tiv­no uče­stvo­vao. Na pi­ta­nje Sr­ne da pro­ko­men­ta­ri­še Ka­va­zo­vi­će­vu iz­ja­vu da se „Bo­šnja­ci ne­će pre­da­ti, bo­ri­će se i iz­bo­ri­će ono što im pri­pa­da, a to je sva­ki pe­dalj ove ze­mlje (BiH)”, Do­dik je pod­se­tio da smo, upra­vo zbog ide­je da je sva BiH vla­sni­štvo mu­sli­ma­na, sve­do­či­li uža­snom gra­đan­skom ra­tu u ko­jem su Sr­bi mo­ra­li ži­vo­ti­ma da bra­ne svo­ju imo­vi­nu.

Do­dik je is­ta­kao da je zbog to­ga po­ziv Ka­va­zo­vi­ća opa­san i da stva­ra ne­la­god­nost. „Za mu­sli­ma­ne, za Sr­be i Hr­va­te i mir u BiH, mno­go bo­lje bi bi­lo da je Ka­va­zo­vić ostao u uni­for­mi. Ova­ko, kao i u naj­to­ta­li­tar­ni­jim islam­skim dru­štvi­ma, ver­ski po­gla­var go­vo­ri kao ofi­cir”, uka­zao je Do­dik.

Pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske je na­gla­sio da BiH ni­je ze­mlja Bo­šnja­ka, ka­ko tvr­di Ka­va­zo­vić, već je ona ze­mlja ko­ja se sa­sta­vi­la od Re­pu­bli­ke Srp­ske i FBiH, a bo­šnjač­ka je ko­li­ko i srp­ska i hr­vat­ska. Do­dik je po­zvao Ka­va­zo­vi­ća da se vra­ti u okvi­re ver­skog de­lo­va­nja, pre­no­si Tan­jug.