Сваки четврти насилник осуђен на затворску казну

Кривична дела против брака и породице, према бројности, у самом су врху свих кривичних дела почињених у Србији. Према броју правоснажно изречених пресуда у 2022. години, та кривична дела чине 12,8 одсто од укупног броја, са 3.343 судска поступка у којима је епилог осуђујућа пресуда. Разне врсте кривичних дела у којима су жртве чланови породице на трећем су месту, одмах иза имовинских деликата и промета наркотика.

У прошлој години поднето је 7.705 пријава за кривична дела из ове области, што је 9,3 одсто од укупног броја пријава. Подигнуте су 3.844 оптужнице због кривичних дела против брака и породице, што чини 12,6 одсто од броја свих оптужница подигнутих у Србији прошле године. Ово су подаци које је објавио Републички завод за статистику.

Истраживања показују да је број кривичних пријава за кривична дела против брака и породице у сталном паду. Тако их је у 2018. години поднето 10.729, односно за 3.000 пријава више него у 2022. Статистика бележи да је из године у годину и све мање подигнутих оптужница за ову групу кривичних дела, којих је у 2018. години било 5.216, а сходно томе и изречених правоснажних пресуда, којих је пет година раније било 5.216.

Породично насиље најбројније је од свих кривичних дела против брака и породице. У прошлој години поднета је 5.531 кривична пријава због таквих случајева, док одмах иза насиља следи недавање издржавања. Пријављена су и 304 случаја одузимања малолетног лица, као и 134 случаја запуштања и злостављања детета.

Статистичари су забележили да је у региону Јужне и источне Србије поднето највише кривичних пријава из ове области, односно 2.474. Нешто мање их је написано у региону Шумадије и западне Србије, 2.457. У Војводини пријава због кривичних дела против брака и породице написана је против 2.168 особа, а у београдском региону 606.

Затворска казна изречена је за 882 од укупно 3.343 правоснажно осуђене особе, а условна осуда за 1.961. У кућном затвору завршило је 307 насилника, новчано их је кажњено 142, док је 37 осуђених санкционисано радом у јавном интересу.

У 2022. убијено је 26 жена, а у 2021. страдало је њих 19. Ова кривична дела квалификована су углавном као тешка убиства.

Подаци о поднетим кривичним пријавама за кривично дело насиље у породици у 2022. показују да је био нешто мањи број пријава него у 2021. и 2020, а значајније мање него у периоду 2016–2019.

– Повећан број пријава у периоду од 2016. до 2019. године коинцидирао је са ступањем на снагу Закона о спречавању насиља у породици, којим је Србија увела нулту толеранцију на насиље у породици. Оно што је уочено да је био проблем у тужилаштвима у том периоду јесте то да се дешавало да се против истог учиниоца кривичног дела насиље у породици води више истражних поступака пред истим тужилаштвом, али да су те предмете водили различити тужиоци. Тужилаштва, иако су имала могућност, нису обједињавала пријаве против истог осумњиченог у један предмет – каже Вања Мацановић, адвокат у Аутономном женском центру.

Објашњава да су се на тај начин ти поступци „разводњавали” јер су учиниоци процесуирани за сваки догађај појединачно, уместо да се гоне за више догађаја кривичног дела насиља у породици, што онда указује да није реч о изолованом догађају, већ о дуготрајном насиљу.

Смањење броја кривичних пријава за насиље у породици  у периоду од 2020. до 2022. не мора да значи да је било мање догађаја насиља, већ може да укаже да су тужилаштва коначно променила начин на који поступају и да се сада више пријава против истог учиниоца обједињује у један предмет који води један тужилац.

– То обједињавање пријава у један предмет углавном се договара на састанцима Групе за координацију и сарадњу, које су успостављене у складу са Законом о спречавању насиља у породици. Међутим, оно сто забрињава јесте чињеница да се од 2014. године не смањује број одбачених кривичних пријава који се креће од 59 до 64 одсто. Тај податак још није објављен за 2022. годину, али може се претпоставити да се неће разликовати у односу на претходне године – каже Вања Мацановић.

Ако нема доказа да настави поступак и жртве не желе да сведоче, тужилаштво одбацује кривичну пријаву. Од 2013. године тај проценат уочљиво расте. Пре 10 година пријављена су 3.782 случаја насиља у породици, а одбачено је 1.687 кривичних пријава, односно 44,6 одсто. У 2021. години од укупно 5.663 кривичне пријаве, у кошу је завршило 3.458, што је 61,1 одсто.

Поступање полиције у случајевима насиља у породици

                                                           2019.    2020.      2021.    2022.

Пријављени догађаји                     28.214   26.818     26.696   27.693

Догађаји у којима постоји ризик  19.221   20.614     19.057   20.426

Полицијске хитне мере                 19.907   19.721     19.702   21.137

Изречене обе хитне мере               8.964     8.764       8.397     9.149

Привремено удаљење из стана     8.964     9.080       8.704     9.513

Забрана контакта и прилажења    19.866   19.676     19.672   2.116