Едвард Сноуден разоткрио глобални надзор САД и постао најтраженији бегунац од америчке „правде”

Американац Едвард Сноуден је данас, слично Аустралијанцу Џулијану Асанжу, један од најпознатијих "узбуњивача" на свету, али и један од најтраженијих бегунаца од америчке "правде". Злокобну Асанжову судбину избегао је само зато што је на данашњи дан пре десет година добио привремени азил у Русији, а стални годину дана касније, а прошле године и држављанство Руске Федерације, пише РТ Балкан.

Влада САД је 4. јуна 2013. против Снуодена поднела кривичну пријаву за "крађу државне имовине" и за "кршење закона о шпијунажи", "неовлашћено саопштавање поверљивих информација о националној одбрани" и "намерно објављивање поверљивих комуникационих обавештајних података."

Заправо, Сноуден је само разоткрио тајне и незаконите операције америчке Агенције за националну безбедност (НСА).

За разлику од Асанжа, кога је, по укидању азила Еквадора, осудио британски суд, и вероватно га чека изручење у САД, Сноуден данас живи у Русији као слободан човек.

Сноуден је раскринкао бројне глобалне програме контроле владе САД које спроводи НСА, повезаних са обавештајни савезом "Фајв ајз" (Пет очију, неформална обавештајна заједница пет англосаксонских држава, која, осим САД, укључује Британију, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд), у сарадњи са телекомуникационим компанијама и европским владама.

Такође, Сноуденова открића отворила су широку дискусију о националној безбедности и приватности појединца.

Сноуден је касније за себе рекао да је, радећи у НСА, "постао разочаран" програмима контроле и да је покушао да на њих упозори "путем интерних канала", што је било потпуно игнорисано.

Почетком јуна 2013. открио је хиљаде поверљивих докумената НСА новинарима Глену Гринвалду, Лори Поитрас, Бартону Гелману и Ивену Мекаскилу.

Привукао је међународну пажњу након што су се текстови, засновани на његовим материјалима, појавили у "Гардијану", "Вашингтон посту" и бројним другим публикацијама на Западу.

Министарство правде САД је 21. јуна 2013. године отпечатило оптужбе против Сноудена, после чега му је Стејт департмент одузео пасош. Два дана касније, Сноуден је слетео на московски међународни аеродром "Шереметјево", на који је стигао преко Хонгконга.

Иначе, за сваку од три тачке оптужнице запрећена је максимална могућа затворска казна од по десет година. Кривична пријава владе САД против Сноудена је у почетку била тајна.

Пред жестоким нападима америчких званичника, Сноуден је одгворио да се његови постпуци били покушај да "информише јавност о ономе што се ради у њихово име и ономе што се ради против њих." Сноуден је тиме отворио широку дебату о масовном надзору и тајности рада владе САД.

Што тиче опасности од тоталитарне контроле, амерички Савезни суд је 2. септембра 2020. пресудио да су ови програми, на које је први пут упозорио Сноуден, "незаконити и, вероватно, неуставни."

Објављивање ових докумената, која су носила ознаку дубоке тајности, открило је раније непознате детаље о глобалном надзору, који споводи америчка влада и њена "обавештајна заједница", у сарадњи са европским владама.

Између осталог, светска јавност је први пут сазнала за постојање тајног програма ПРИСМ - програма за надзор у оквиру кога НСА прикупља податке о корисницима од компанија као што су "Мајкрософт", "Гугл", "Епл", "Јаху", "Фејсбук" или "Јутјуб".

Почев од јуна 2013. године, почели су да се појављују први медијски извештаји, који документују постојање тајних програма контроле и њихов запрепашћујући обим.

Сноуден је открио и да је НСА плаћала америчким приватним технолошким компанијама за приступ њиховој комуникационој мрежи. Само током 2013. године, у ту сврху потрошено је невероватних 52 милијарде долара.

Откривено је и да је НСА прикупљала и листе контаката електронске поште и читала њихов садржај, као што је прислушкивала и пратила локације мобилних телефона..

У октобру 2013. године, Сноуденова открића су изазвала низ напетости између САД и њихових блиских савезника. САД су, како је доказао Сноуден, шпијунирале Бразил, Француску, Мексико, Британију, Кину, Немачку и Шпанију, као и још 35 светских лидера. НСА је прислушкивала и свог оданог савезника – немачку канцеларку Ангелу Меркел, која је касније упоредила НСА са источнонемачким Штазијем.

Процурели документи, које је 2014. објавио "Шпигл", показали су да је НСА прислушкивала 122 високорангирана лидера широм света.

Џулијан Асанж је накнадно признао да је "Викиликс" платио Сноуденово бекство. Асанж је затражио од конзула у амбасади Еквадора у Лондону да изда Сноудену пасош. Сноуден је рекао да му је поседовање овог документа дало "поуздање, храброст да уђе у тај авион и започне путовање."

Касније је рекао је да су САД желеле да он остане у Москви како би могли да кажу да је "руски шпијун". Према Гринвалду, Сноуденов пасош је био важећи када је отишао из Хонг Конга, али му је укинут током боравка у Москви.

Четири месеца након што је Сноуден добио азил у Русији, Џулијан Асанж је коментарисао случај "Снуоден": "Венецуела и Еквадор могли би да га заштите само на кратак рок. У Русији ће он бити безбедан, тамо га поштују и то се, вероватно, неће променити. То је био мој савет Сноудену: да ће физички бити најбезбеднији у Русији, преноси РТ.