Преговори о крају рата без учешћа Москве
Наставља се дипломатска офанзива Украјине и њених савезника да придобију државе које су до сада настојале да се држе по страни – не уводе санкције Руској Федерацији, не пружају војну помоћ Украјини и изјашњавају се за мировно решење. После недавног састанка у Копенхагену, почетком августа је планирано да се одржи наставак рада на окупљању неопредељених држава око украјинске „формуле мира” у 10 тачака. Саветник украјинског председника Андриј Јермак објавио је на „Телеграму” да се званичници бројних држава спремају за састанак у Саудијској Арабији како би разговарали о мировном плану Володимира Зеленског, заснованом на повлачењу руских трупа са свих окупираних територија, укључујући и Крим.
Јермак није објавио када ће бити одржан следећи састанак, али је навео да ће се о плану разговарати у три фазе, до састанка шефова држава и влада. Претходно је „Волстрит џорнал” известио о састанку у Саудијској Арабији у суботу, наводећи прецизно да ће он бити одржан у Џеди 5. и 6. августа. „Вашингтон и Европа се надају да преговори који искључују Русију могу да доведу до међународне подршке мировним условима у корист Украјине”, наводи се у чланку.
Русија није позвана у Саудијску Арабију, као што није позвана ни на састанак у Данској. На преговоре ће бити позване кључне државе у развоју, укључујући Јужноафричку Републику, Индију и Бразил, као и Индонезију, Египат, Мексико, Чиле и Замбију. Биће присутни и представници Велике Британије, Пољске, Чешке и, посебно, Европске уније. Како пише Асошијетед прес, очекује се и учешће представника Беле куће, а из кабинета председника Украјине већ су потврдили долазак на састанак, али нису навели ко ће на њега доћи.
Очекује се да ће се у саудијским разговорима појавити и представници држава које су учествовале на недавном састанку о Украјини у Копенхагену, што укључује Индију и Бразил. Кина није обезбедила своје присуство састанку у Копенхагену, а ни сада није најављено учешће Пекинга. Али западне дипломате рачунају на Саудијску Арабију, која има блиске односе с Пекингом, па би можда могла да убеди Кинезе да се придруже.
Крајњи циљ западних напора да се земље „глобалног југа” окупе око Украјине могао би да буде мировни самит крајем ове године, на којем би светски лидери прихватили опште принципе решавања рата. Наде се полажу у то да би ови принципи могли да воде будућим мировним преговорима између Русије и Украјине. Ово је и својеврстан одговор на руско-афрички самит и јачање БРИКС-а.
Ипак, тешко је поверовати да би ова иницијатива могла да доведе до мировног решења без учешћа једног од актера у сукобу – Русије. Очигледан циљ је придобијање неодлучних држава, а званична Москва сматра да се то обезбеђује уценама. На претходном састанку у Копенхагену постојао је велики јаз у ставовима између Украјине и већине присутних земаља у развоју. Слична подела око Украјине недавно се појавила између земаља Латинске Америке и ЕУ, које нису успеле да се договоре у вези са заједничком изјавом о рату у Украјини.
Подсетимо, земље „глобалног југа” одбијају да оптуже Русију за отпочињање рата и не захтевају од Руске Федерације да повуче трупе из Украјине без предуслова. Нагодбу у Украјини виде као својеврсни компромис између Кијева и Москве, укључујући и територијални, чему се противи Кијев, док његови западни савезници остављају могућност договора. У Саудијској Арабији одиграће се још један покушај да се бар неке од ових земаља придобију на страну Украјине. То би ојачало позицију Запада у целини у хипотетичким мировним преговорима с Русијом.
Паралелно с овим процесом, како тврди Јермак, Украјина ове недеље почиње консултације са САД о омогућавању безбедносних гаранција за Кијев до завршетка процеса придруживања НАТО-у, што је било обећање Г7 на самиту НАТО-а у Вилњусу. „Безбедносне гаранције за Украјину биће конкретне дугорочне обавезе, које ће обезбедити капацитет Украјине да победи и обузда руску агресију у будућности. То ће бити јасно сачињени формати и механизми подршке”, написао је саветник украјинског председника и нагласио да ће гаранције бити на снази док Украјина не обезбеди чланство у НАТО-у.
Али један од фактора који ће утицати на завршетак рата у Украјини јесу и председнички избори у САД. Саветник шефа председничке канцеларије Михаил Подољак саопштио је приближан временски оквир колико ће рат још трајати: то је 17 месеци или нешто приближно, колико ће им бити потребно да овај рат приведу крају. Тај период, који је навео Подољак, истиче у јануару 2025, када ће бити одржана инаугурација председника САД изабраног на изборима у новембру.
Оно што је јасно и САД и Украјини јесте да, уколико Доналд Трамп заузме ову позицију, извесно ће прекинути подршку Кијеву. Сам Трамп је више пута изјављивао да ће „завршити рат за 24 сата”. Истовремено, у западним медијима се појавила и верзија да ће Бајденова администрација покушати да оконча рат пре почетка предизборне кампање – будући да републиканци могу да одбију да Белој кући доделе средства за наставак рата, посебно ако украјинска контраофанзива не донесе значајније резултате.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


