Награда монографији о манастиру Савина

Монографија „Манастир Савина у 18. веку – православни идентитет и млетачка власт” др Марине Матић овенчана је наградом за издавачки подухват године на 21. Међународном сајму „Трг од књиге”, одржаном од 21. до 28. јула у Херцег Новом. Издавачи ове капиталне монографије су Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска СПЦ и Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Књигу су ликовно-графички обликовали Радомир Милић и Јован Жељко Рајачић, а препоручују је проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ракић и проф. др Милош Ковић.

„Истичемо да је ово капитално издање засновано на самосталним архивским и теренским истраживањима на подручју Боке которске и да је у њему начињен корак даље у односу на досадашње студије других историчара уметности”, каже се у образложењу жирија који су чинили  Воислав Булатовић (председник), и чланови мр Вишња Косовић, мр Ђорђе Малавразић.

„Проф. др Марина Матић уобличила је сложену слику политичких, економских и конфесионалних односа у којима се, управо у 18. веку, за време млетачке владавине над Херцег Новим, појавила и, кроз многа трвења, остварила иницијатива за подизање велике цркве Успења Богородичиног у Савинској дубрави. Тај храм ће постати знаменит по свом духовном зрачењу и уметничком складу... Свој оригинални допринос тумачењу укупног друштвеног амбијента у бококоторском 18. веку ауторка је наставила зналачком анализом барокног концепта, који је систематски и доследно спроведен у архитектури и сликарству храма, вероватно први пут и на много ширем подручју од овог овдашњег. По обухватности и значају ово дело Марине Матић зато се сврстава у ред великих монографија, какве су о манастиру Савина начинили академици Војислав Ђурић и Дејан Медаковић.”

Награда за најбољу едицију додељена је издавачкој кући „Клио” из Београда за библиотеку „Агора”. Најбољом књигом за децу проглашена је сликовница „Црвенило (или зашто није смешно кад неког кињиш)” белгијског аутора Јана де Киндера, у издању београдске „Одисеје” и преводу Јелице Новаковић Лопушине. Награда за најлепшу књигу додељена је „Ободском слову” и „Штампару Макарију” за двојезичко издање Његошевог „Горског вијенца”.