Nagrada monografiji o manastiru Savina

Monografija „Manastir Savina u 18. veku – pravoslavni identitet i mletačka vlast” dr Marine Matić ovenčana je nagradom za izdavački poduhvat godine na 21. Međunarodnom sajmu „Trg od knjige”, održanom od 21. do 28. jula u Herceg Novom. Izdavači ove kapitalne monografije su Matica srpska – Društvo članova u Crnoj Gori, Mitropolija crnogorsko-primorska SPC i Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu. Knjigu su likovno-grafički oblikovali Radomir Milić i Jovan Željko Rajačić, a preporučuju je prof. dr Branislav Todić, prof. dr Zoran Rakić i prof. dr Miloš Ković.

„Ističemo da je ovo kapitalno izdanje zasnovano na samostalnim arhivskim i terenskim istraživanjima na području Boke kotorske i da je u njemu načinjen korak dalje u odnosu na dosadašnje studije drugih istoričara umetnosti”, kaže se u obrazloženju žirija koji su činili  Voislav Bulatović (predsednik), i članovi mr Višnja Kosović, mr Đorđe Malavrazić.

„Prof. dr Marina Matić uobličila je složenu sliku političkih, ekonomskih i konfesionalnih odnosa u kojima se, upravo u 18. veku, za vreme mletačke vladavine nad Herceg Novim, pojavila i, kroz mnoga trvenja, ostvarila inicijativa za podizanje velike crkve Uspenja Bogorodičinog u Savinskoj dubravi. Taj hram će postati znamenit po svom duhovnom zračenju i umetničkom skladu... Svoj originalni doprinos tumačenju ukupnog društvenog ambijenta u bokokotorskom 18. veku autorka je nastavila znalačkom analizom baroknog koncepta, koji je sistematski i dosledno sproveden u arhitekturi i slikarstvu hrama, verovatno prvi put i na mnogo širem području od ovog ovdašnjeg. Po obuhvatnosti i značaju ovo delo Marine Matić zato se svrstava u red velikih monografija, kakve su o manastiru Savina načinili akademici Vojislav Đurić i Dejan Medaković.”

Nagrada za najbolju ediciju dodeljena je izdavačkoj kući „Klio” iz Beograda za biblioteku „Agora”. Najboljom knjigom za decu proglašena je slikovnica „Crvenilo (ili zašto nije smešno kad nekog kinjiš)” belgijskog autora Jana de Kindera, u izdanju beogradske „Odiseje” i prevodu Jelice Novaković Lopušine. Nagrada za najlepšu knjigu dodeljena je „Obodskom slovu” i „Štamparu Makariju” za dvojezičko izdanje Njegoševog „Gorskog vijenca”.