У „Кнежевом арсеналу” почела санација „Великог димњака”

Крагујевац –  „Кнежев арсенал” у Крагујевцу је културно добро од изузетног значаја и има највиши степен заштите. На том месту, на десној обали Лепенице, подно Метиног брда, средином 19. века подигнута је прва српска тополивница, уједно и прва фабрика оружја на Балкану. Под заштитом је више од 50 хектара старог индустријског комплекса, а од укупно 150 објеката више од 30 представља јединствену градитељску баштину.

Један од најпознатијих, али и најугроженијих објеката је „Велики димњак”, по коме је простор Војнотехничког завода постао препознатљив и у Европи. Стари димњак висок 33 метра, грађен у време краља Милана Обреновића, почео је да се криви још пре тридесетак година, а сада је нагнут 70 центиметара у односу на вертикалну осу.

Иако је драстичније нагињање димњака уочено још после НАТО бомбардовања 1999, када су у Крагујевцу до темеља срушени и производни погони „Заставе” на десној обали Лепенице, информације о опасној деформацији овог објекта узнемириле су ширу јавност тек 2011, када је у „Кнежевом арсеналу” одржан први „Арсенал фест”, данас популарни музички догађај који сваке године привлачи све већи број посетилаца. Упркос томе, санацији димњака приступило се тек пре неколико дана, на иницијативу овдашњег Завода за заштиту споменика културе.

– Прва мерења обављана између 2006. и 2018. показала су да се димњак за тих 12 година накривио 12 центиметара, дакле центиметар годишње. Од 2018. до 2021. димњак се накривио још четири центиметара, у просеку нешто више него у претходном периоду. Због тога, али и због безбедности посетилаца „Арсенал феста” одлучио сам да покренем поступак санације „Великог димњака”. Иницијативу из 2021. подржао је град Крагујевац, а пројекат смо урадили у сарадњи са Архитектонским и Грађевинским факултетом у Београду. Због значаја „Кнежевог арсенала” и самог објекта била нам је неопходна сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе који сада спроводи и надзор над радовима – каже Ненад Карамијалковић, директор крагујевачког Завода.

Званичну одлуку о санацији „Великог димњака” донела је градска скупштина септембра 2022, а на тендеру за извођаче радова ове године прихваћене су понуде грађевинских фирми ЛХР из Београда и ГМЛ из Крагујевца.

– Вредност радова је око 11 милиона динара, а носилац овог значајног посла је град Крагујевац – наводи Војислав Младићевић из Управе за развој и инвестиције.

„Велики димњак” је грађен од опеке и грубо тесаног камена, а пројектом санације је предвиђено постављање металних шипова на дубини од 12,5 метара око објекта. Надзор над радовима, осим Републичког завода за заштиту споменика, обавља и крагујевачко ЈП „Урбанизам”.

– Наизменично се постављају парни и непарни шипове, а након тога следи изливање наглавне греде, како би се заокружио процес заштите. Дакле, не исправља се нарушена геометрија самог димњака, већ се утврђује тло како би се спречила даља деформација објекта. Враћање димњака у нормалу по вертикалној оси био би велики проблем. Не само зато што је поступак скуп, већ пре свега због карактера тла. „Велики димњак” је имао подземну везу са главном котларницом тополивнице и испод њега је много тунела, а катастри подземних инсталација нису најпрецизнији, имајући у виду да се ту вековима градило – објашњава Александар Апостоловић, грађевински инжењер из „Урбанизма”

„Велики димњак” је грађен пуних седам година, од 1882. до 1889, у време краља Милана који је много улагао у војску и војну индустрију. „Кнежев арсенал” је само колоквијални, али одомаћени назив за комплекс Војнотехничког завода који је настао на темељима старе „Тополивнице”. Из заједничког подухвата обе наше краљевске династије, Обреновића и Карађорђевића, после Другог светског рата никло је предузеће „Застава оружје” које је и данас окосница наше наменске индустрије.

Прва валоризација историјског значаја „Кнежевог арсенала” начињена је 1953. године, када је под заштиту стављен и „Велики димњак”, а 1979. категоризација простора и објекта је подигнута на ниво културног добра од великог значаја. Одлукама надлежних из 2014. и 2016. године, комплекс Војнотехничког завода је дефинисан као културно добро од изузетног значаја, што подразумева и највећи степен заштите.

Републички завод за заштиту споменика културе био је укључен у све ове одлуке, а стручњаци ове установе сада обављају и конзерваторски надзор над радовима статичке и сеизмичке санације „Великог димњака”.

– Ово су први велики и битни радови на простору Војнотехничког завода. Надамо се да ће санација „Великог димњака” бити подстицај и за друге послове у овом, мора се признати, запуштеном комплексу, који има изузетан значај за војну и технолошку историју Србије. Врло добро видимо и схватамо оријентисаност Крагујевца да се „Кнежев арсенал” доведе у ред, стави у употребу, да се адаптира, реконструише, ревитализује. Зато смо увек излазили у сусрет градској управи кад је реч о стручној помоћи. Друго питање су финансије, а улога државе би била да обезбеди новац, као и у сваком другом пројекту – каже архитекта Алекса Цигановић из Републичког завода за заштиту споменика.

Крагујевачки медији и овдашњи стручњаци, историчари, урбанисти, архитекте и заштитари већ деценијама указују на недопуштену запуштеност „Кнежевог арсенала”, места где су настале национална индустрија и модерна српска држава, али конкретне реакције надлежних није било све донедавно. Ипак, тешко је рећи да ли је санација „Великог димњака” само први корак ка обнови комплекса Војнотехничког завода.

До сада су многи конкурси и одлуке остајали мртво слово на папиру, а од републичких комисија и међународних организација није било нарочите користи. Град је последњих година одлучио да делимично комерцијализује простор Војнотехничког завода, препуштајући неке објекте приватницима, али Крагујевчани сматрају да би држава коначно требало да узме ствар у своје руке и активније се институционално ангажује око „Кнежевог арсенала”. Тако значајних простора нема много ни у Европи.