U „Kneževom arsenalu” počela sanacija „Velikog dimnjaka”

Kragujevac –  „Knežev arsenal” u Kragujevcu je kulturno dobro od izuzetnog značaja i ima najviši stepen zaštite. Na tom mestu, na desnoj obali Lepenice, podno Metinog brda, sredinom 19. veka podignuta je prva srpska topolivnica, ujedno i prva fabrika oružja na Balkanu. Pod zaštitom je više od 50 hektara starog industrijskog kompleksa, a od ukupno 150 objekata više od 30 predstavlja jedinstvenu graditeljsku baštinu.

Jedan od najpoznatijih, ali i najugroženijih objekata je „Veliki dimnjak”, po kome je prostor Vojnotehničkog zavoda postao prepoznatljiv i u Evropi. Stari dimnjak visok 33 metra, građen u vreme kralja Milana Obrenovića, počeo je da se krivi još pre tridesetak godina, a sada je nagnut 70 centimetara u odnosu na vertikalnu osu.

Iako je drastičnije naginjanje dimnjaka uočeno još posle NATO bombardovanja 1999, kada su u Kragujevcu do temelja srušeni i proizvodni pogoni „Zastave” na desnoj obali Lepenice, informacije o opasnoj deformaciji ovog objekta uznemirile su širu javnost tek 2011, kada je u „Kneževom arsenalu” održan prvi „Arsenal fest”, danas popularni muzički događaj koji svake godine privlači sve veći broj posetilaca. Uprkos tome, sanaciji dimnjaka pristupilo se tek pre nekoliko dana, na inicijativu ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Prva merenja obavljana između 2006. i 2018. pokazala su da se dimnjak za tih 12 godina nakrivio 12 centimetara, dakle centimetar godišnje. Od 2018. do 2021. dimnjak se nakrivio još četiri centimetara, u proseku nešto više nego u prethodnom periodu. Zbog toga, ali i zbog bezbednosti posetilaca „Arsenal festa” odlučio sam da pokrenem postupak sanacije „Velikog dimnjaka”. Inicijativu iz 2021. podržao je grad Kragujevac, a projekat smo uradili u saradnji sa Arhitektonskim i Građevinskim fakultetom u Beogradu. Zbog značaja „Kneževog arsenala” i samog objekta bila nam je neophodna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji sada sprovodi i nadzor nad radovima – kaže Nenad Karamijalković, direktor kragujevačkog Zavoda.

Zvaničnu odluku o sanaciji „Velikog dimnjaka” donela je gradska skupština septembra 2022, a na tenderu za izvođače radova ove godine prihvaćene su ponude građevinskih firmi LHR iz Beograda i GML iz Kragujevca.

– Vrednost radova je oko 11 miliona dinara, a nosilac ovog značajnog posla je grad Kragujevac – navodi Vojislav Mladićević iz Uprave za razvoj i investicije.

„Veliki dimnjak” je građen od opeke i grubo tesanog kamena, a projektom sanacije je predviđeno postavljanje metalnih šipova na dubini od 12,5 metara oko objekta. Nadzor nad radovima, osim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, obavlja i kragujevačko JP „Urbanizam”.

– Naizmenično se postavljaju parni i neparni šipove, a nakon toga sledi izlivanje naglavne grede, kako bi se zaokružio proces zaštite. Dakle, ne ispravlja se narušena geometrija samog dimnjaka, već se utvrđuje tlo kako bi se sprečila dalja deformacija objekta. Vraćanje dimnjaka u normalu po vertikalnoj osi bio bi veliki problem. Ne samo zato što je postupak skup, već pre svega zbog karaktera tla. „Veliki dimnjak” je imao podzemnu vezu sa glavnom kotlarnicom topolivnice i ispod njega je mnogo tunela, a katastri podzemnih instalacija nisu najprecizniji, imajući u vidu da se tu vekovima gradilo – objašnjava Aleksandar Apostolović, građevinski inženjer iz „Urbanizma”

„Veliki dimnjak” je građen punih sedam godina, od 1882. do 1889, u vreme kralja Milana koji je mnogo ulagao u vojsku i vojnu industriju. „Knežev arsenal” je samo kolokvijalni, ali odomaćeni naziv za kompleks Vojnotehničkog zavoda koji je nastao na temeljima stare „Topolivnice”. Iz zajedničkog poduhvata obe naše kraljevske dinastije, Obrenovića i Karađorđevića, posle Drugog svetskog rata niklo je preduzeće „Zastava oružje” koje je i danas okosnica naše namenske industrije.

Prva valorizacija istorijskog značaja „Kneževog arsenala” načinjena je 1953. godine, kada je pod zaštitu stavljen i „Veliki dimnjak”, a 1979. kategorizacija prostora i objekta je podignuta na nivo kulturnog dobra od velikog značaja. Odlukama nadležnih iz 2014. i 2016. godine, kompleks Vojnotehničkog zavoda je definisan kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, što podrazumeva i najveći stepen zaštite.

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture bio je uključen u sve ove odluke, a stručnjaci ove ustanove sada obavljaju i konzervatorski nadzor nad radovima statičke i seizmičke sanacije „Velikog dimnjaka”.

– Ovo su prvi veliki i bitni radovi na prostoru Vojnotehničkog zavoda. Nadamo se da će sanacija „Velikog dimnjaka” biti podsticaj i za druge poslove u ovom, mora se priznati, zapuštenom kompleksu, koji ima izuzetan značaj za vojnu i tehnološku istoriju Srbije. Vrlo dobro vidimo i shvatamo orijentisanost Kragujevca da se „Knežev arsenal” dovede u red, stavi u upotrebu, da se adaptira, rekonstruiše, revitalizuje. Zato smo uvek izlazili u susret gradskoj upravi kad je reč o stručnoj pomoći. Drugo pitanje su finansije, a uloga države bi bila da obezbedi novac, kao i u svakom drugom projektu – kaže arhitekta Aleksa Ciganović iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

Kragujevački mediji i ovdašnji stručnjaci, istoričari, urbanisti, arhitekte i zaštitari već decenijama ukazuju na nedopuštenu zapuštenost „Kneževog arsenala”, mesta gde su nastale nacionalna industrija i moderna srpska država, ali konkretne reakcije nadležnih nije bilo sve donedavno. Ipak, teško je reći da li je sanacija „Velikog dimnjaka” samo prvi korak ka obnovi kompleksa Vojnotehničkog zavoda.

Do sada su mnogi konkursi i odluke ostajali mrtvo slovo na papiru, a od republičkih komisija i međunarodnih organizacija nije bilo naročite koristi. Grad je poslednjih godina odlučio da delimično komercijalizuje prostor Vojnotehničkog zavoda, prepuštajući neke objekte privatnicima, ali Kragujevčani smatraju da bi država konačno trebalo da uzme stvar u svoje ruke i aktivnije se institucionalno angažuje oko „Kneževog arsenala”. Tako značajnih prostora nema mnogo ni u Evropi.