Немачка је поново болесник Европе

БОН - Немачка привреда тапка у месту, а побољшања се не назиру. Вишеструке кризе током последњих година учиниле су видљивим слабости немачког пословног модела, пише "Дојче веле" и подсећа како је британски пословни часопис „Економист“ пре двадесетак година изнео поражавајућу оцену о немачкој економији. 

Немачка је„болесник евра”, писао је тада британски часопис.

Био је то у то време позив на буђење немачких политичара опијених економски добрим годинама после уједињења, а који су одбијали да спроведу било какве реформе.

То је на крају надокнадила влада тадашњег канцелара Герхарда Шредера, на пример реформом тржишта рада која је постала позната као „Харк IV“.

Четрнаест година касније, ситуација је и званично била боља.

Група економиста из Берлина и Лондона есеј о стању немачке привреде насловила је овако: „Од европског болесника до економске суперзвезде“.

Али, фраза „европски болесник“ поново је ту. Немачка економија не стаје на ноге.

Економска производња смањивала се у два узастопна квартала, што економисти називају „техничком рецесијом“.

Бруто домаћи производ у текућем кварталу стагнирао је на нивоу из претходног квартала, али је то вероватно био само слаб трачак наде, зато што су сви важни индикатори окренути надоле - пре свега важан индекс пословне климе минхенског Ифо-института, који је у јулу пао трећи месец за редом.

Ситуација у немачкој економији постаје све мрачнија, то је закључак директора минхенског института Клеменса Фуеста.

Немачка стоји изузетно лоше не само у еврозони, већ и у поређењу с другим индустријализованим државама.

Према проценама Међународног монетарног фонда у овој години ће бити једина од великих земаља с опадањем привреде,пише Дојче веле.

Највише бриге изазива пре свега највреднија немачка привредна грана - индустрија.

Она већ дуже време пати због слабе глобалне економије.

Уздржаност страних купаца посебно је уочљива у секторима који су у великој мери зависни од извоза, као што су машиноградња и аутомобилска индустрија.

Важно кинеско тржиште се не опоравља након пандемије короне динамиком којој се надало. Јер, Кинези радије штеде свој новац.

Компаније у такозваном производном сектору и даље спасава велики заостатак наруџбина које су се накупиле након короне и огромни проблеми у ланцу снабдевања.

Пад немачке привреде има много узрока. Један од њих је монетарна политика централних банака.

Оне желе да обуздају инфлацију значајним повећањем каматних стопа, а то кредите чини скупљим, како за компаније, тако и за потрошаче.

То успорава грађевинску индустрију, што је такође важно за Немачку, а успорава и спремност компанија да инвестирају.

Нова студија Немачке централне банке показује да су компаније средње величине, које се обично називају „кичма немачке привреде“, посебно угрожене.

Аутори примећују прави коктел недостатака: осим цене енергената, помиње се и латентни недостатак квалификованих радника, али и претерана бирократија, високи порези и лоша инфраструктура, уклучујући и слабу дигитализацију.

Поред тога, ту је и све старије становништво.

„Ако Немачка не жели да поново постане ’европски болесник’, она мора храбро да се окрене растућим секторима сутрашњице, уместо да страховито инвестира милијарде о очување јучерашње енергетски интензивне индустрије, сматра председник института ИфВ Шуларик, преноси Дојче веле.

Према Шуларику то подразумева и брзо елиминисање недостатака и пропуштених прилика у протеклој деценији.