Све више Европљана вентилаторе замењује клима-уређајима

Због глобалног раста температуре и све чешћих и дужих топлотних таласа клима уређаји су уместо луксузне робе постали неопходност у многим деловима Европе, која већ дуго има скептичан став према системима за хлађење који превише троше струју и загађују средину.

Европљани с презиром гледају на превише расхлађење зграде у САД, у којима вам је током дужих састанака потебан џемпер чак и у јеку лета.

Насупрот томе, организатори догађаја у Европи вам могу понудити лепезе ако вам је топло, купци могу очекивати да се зноје у недовољно расхлађеним продавницама, а гости у ресторанима обично седе у баштама да би избегли загушљиве ресторане, који су ретко климатизовани.

Затварање радњи на неколико сати после ручка и поподневни одмор, такозвани рипозо или сијеста, један су од начина на који се Италијани и Шпанци носе са врућинама. Они такође у августу углавном потпуно затварају предузећа и одлазе на одмор.

Медитерански поветарац на који су Италијани некад могли да рачунају да спусти температуре током ноћи, сада доноси само повремене олакшање. Многи Римљани и даље немају клима-уређаје код куће. У случају већих врућина, укључују вентилаторе, али то почиње да се мења.

У Италији је продаја клима уређаја порасла са 865.000 годишње 2012. на 1,92 милиона 2022, углавном за предузећа и нестамбене просторе. У питању су углавном топлотне ваздушне пумпе са „сплит” системима, које зими могу да се користе за грејање.

У Француској се продаје милион клима уређаја годишње. Климатизација је у тој земљи била реткост све до 2003. када је у топлотном таласу страдало хиљаде људи, углавном старијих, али ни данас већина кућа и станова, па чак ни многи ресторани немају клима уређаје.

Метеоролози француске метеоролошке службе упозорили су овог лета да ако се број клима уређаја у Паризу удвостручи до 2030, температуре у граду ће порасти за два степена због топлоте коју ослобађају пумпе.

Упркос забринутости за енергетске трошкове, све је више клима уређаја у Шпанији, земљи која је преферирала вентилаторе и ролетне. Према истраживању Универзитета Ка Фоскари, половина шпанских домаћинстава ће бити климатизована до 2040, у односу на само 5 одсто 1990. године.

Иако клима уређаја има све више у европским предузећима и домовима, многи Еврољани се и даље опиру због трошкова за струју, забринутости због утицаја на животну средину, као и због могућег штетног утицаја на здравље, као што су прехладе или укочен врат.

Системи за хлађење су и даље ретки у нордијским земљама, па чак и Немачкој, где температуре могу дужи период да буду изнад 30 степени.

Чак и у земљама са умереним климама може да буде пређен праг нелагодности ако раст температуре буде већи од 1,5 степени, према новој студији Универзитета у Кембриџу. У том случају би се становници северне Европе, укључујући Норвешку, Финску, Велику Британију и Швајцарску, суочили с највећим релативним растом током непријатно топлих дана, преноси Бета.