Sve više Evropljana ventilatore zamenjuje klima-uređajima

Zbog globalnog rasta temperature i sve češćih i dužih toplotnih talasa klima uređaji su umesto luksuzne robe postali neophodnost u mnogim delovima Evrope, koja već dugo ima skeptičan stav prema sistemima za hlađenje koji previše troše struju i zagađuju sredinu.

Evropljani s prezirom gledaju na previše rashlađenje zgrade u SAD, u kojima vam je tokom dužih sastanaka poteban džemper čak i u jeku leta.

Nasuprot tome, organizatori događaja u Evropi vam mogu ponuditi lepeze ako vam je toplo, kupci mogu očekivati da se znoje u nedovoljno rashlađenim prodavnicama, a gosti u restoranima obično sede u baštama da bi izbegli zagušljive restorane, koji su retko klimatizovani.

Zatvaranje radnji na nekoliko sati posle ručka i popodnevni odmor, takozvani ripozo ili sijesta, jedan su od načina na koji se Italijani i Španci nose sa vrućinama. Oni takođe u avgustu uglavnom potpuno zatvaraju preduzeća i odlaze na odmor.

Mediteranski povetarac na koji su Italijani nekad mogli da računaju da spusti temperature tokom noći, sada donosi samo povremene olakšanje. Mnogi Rimljani i dalje nemaju klima-uređaje kod kuće. U slučaju većih vrućina, uključuju ventilatore, ali to počinje da se menja.

U Italiji je prodaja klima uređaja porasla sa 865.000 godišnje 2012. na 1,92 miliona 2022, uglavnom za preduzeća i nestambene prostore. U pitanju su uglavnom toplotne vazdušne pumpe sa „split” sistemima, koje zimi mogu da se koriste za grejanje.

U Francuskoj se prodaje milion klima uređaja godišnje. Klimatizacija je u toj zemlji bila retkost sve do 2003. kada je u toplotnom talasu stradalo hiljade ljudi, uglavnom starijih, ali ni danas većina kuća i stanova, pa čak ni mnogi restorani nemaju klima uređaje.

Meteorolozi francuske meteorološke službe upozorili su ovog leta da ako se broj klima uređaja u Parizu udvostruči do 2030, temperature u gradu će porasti za dva stepena zbog toplote koju oslobađaju pumpe.

Uprkos zabrinutosti za energetske troškove, sve je više klima uređaja u Španiji, zemlji koja je preferirala ventilatore i roletne. Prema istraživanju Univerziteta Ka Foskari, polovina španskih domaćinstava će biti klimatizovana do 2040, u odnosu na samo 5 odsto 1990. godine.

Iako klima uređaja ima sve više u evropskim preduzećima i domovima, mnogi Evroljani se i dalje opiru zbog troškova za struju, zabrinutosti zbog uticaja na životnu sredinu, kao i zbog mogućeg štetnog uticaja na zdravlje, kao što su prehlade ili ukočen vrat.

Sistemi za hlađenje su i dalje retki u nordijskim zemljama, pa čak i Nemačkoj, gde temperature mogu duži period da budu iznad 30 stepeni.

Čak i u zemljama sa umerenim klimama može da bude pređen prag nelagodnosti ako rast temperature bude veći od 1,5 stepeni, prema novoj studiji Univerziteta u Kembridžu. U tom slučaju bi se stanovnici severne Evrope, uključujući Norvešku, Finsku, Veliku Britaniju i Švajcarsku, suočili s najvećim relativnim rastom tokom neprijatno toplih dana, prenosi Beta.