Иновације омогућавају конкурентност и углед

Током протеклог месеца љубитељи примењене уметности имали су прилику да на два места уживају у два велика излагачка подухвата. Изложба „Моћ ствари” била је отворена у Салону Музеја града Београда и на њој је своја дела представило 98 професора и сарадника у настави на београдском Факултету примењених уметности, док је у биоскопу „Балкан” одржана поставка дипломских радова студената четврте године истог факултета под називом „Диплома 2023”, на којој је пред очима публике било више од 200 радова. Све то уприличено је зарад овогодишње прославе 75 година постојања ове високообразовне установе чији предавачи се баве едукацијоumetnм из различитих појединачних пракси које естетизују и оплемењују свакодневицу, али и „покрећу и нуде решења за актуелна друштвена питања и проблеме, истичући позицију уметника и дизајнера као значајног актера у друштвеним токовима данашњице”.

Горан Чпајак (Фото: Маријана Јовановић)

Подсетника ради, Академија примењених уметности у Београду, данас Факултет примењених уметности, почела је са радом новембра 1948. године, захваљујући иницијативи ликовних уметника, посебно Бранка Шотре, Михаила С. Петрова и Ивана Табаковића. Како истичу на овом факултету, следећи идеје, пре свега, Баухауса (1919–1933), напредне немачке државне школе за архитектуру и примењене уметности, као и руског супрематизма и западноевропског и америчког адвертајзинга и дизајна, имала је осам одсека, а структура школе јасно је била испољена већ на првој годишњој изложби Академије 1951. године, од када се бележи њена континуирана и брижљиво вођена изложбена активност. Поред неколико већ поменутих великана наше уметничке сцене, Горан Чпајак, декан Факултета примењених уметности, у разговору за наш лист наводи још оних који су себе уткали у овај факултет.

– Поменуо бих још и Милицу Бабић Андрић, Милана Палишашког, Божидара Џмерковића, Kрсту Андрејевића, Анђелку Слијепчевић, Стјепанс Филекија, Миодрага Вујачића Мирског, Богољуба Теофановића, Небојшу Митрића, Милоша Ћирића, Љубодрага Јанковића Јалета, Синишу Вуковића, Александра Ајзинберга, Гојка Варду, Миленка Шербана, Нинелу Пејовић, Миодрага Живковића – каже наш саговорник одговарајући даље на наше питање које су то специфичности по којима се овај факултет издваја, шта га чини посебним:

– Карактеристика ФПУ је да приступа свим видовима визуелних уметности кроз њихову утилитарност, обогаћујући их, чинећи их доступним, употребљивим и корисним човеку, а кроз индустријску примену и самом друштву.

Резултат ове фузије креативности и уметности је уметничко/употребно дело у складу са временом које представља спој естетике, дизајна али првенствено решења за потребе савременог човека. Kроз интеграцију истраживања и праксе на нашем факултету се негују ствараоци који могу да сами креирају своје уметничке изразе и њихову примену, да сагледају, формулишу и решавају различите сложене проблемске задатке са којима се човечанство услед брзог развоја науке и технологије суочава, једном речју млади људи који ће наставити да обликују свет и унапређују га.

Занимало нас је и какво је интересовање студената за упис и шта то чини атрактивним смерове имајући у виду развој савремених технологија.

– Савременост образовних садржаја које нуди Факултет примењених уметности, а које су у складу са развојем индустрије и друштва, осигуравале су увек велико интересовање студената за упис. Од увођења дигиталне технологије у маркетиншку индустрију, графички дизајн је доживео брз раст последњих година, анимација је такође јако популарна јер поред режије кратке анимиране форме нуди могућности рада у студијима за анимацију ТВ, филмске и гејминг индустрије. Смер графика и књига оспособљава за графичку опрему књига и других публикација, типографију, илустрацију, графику, док фотографија документарна, студијска и креативна омогућава послове у широком спектру привредних организација попут издавачких кућа, маркетиншких агенција и фото-студијима. Атрактиван је и сценски костим за све медије: позориште, филм и телевизију, сценографија за позориште (сцена-кутија), као и за алтернативне сценске просторе; сценографије за филм (избор, адаптација и градња објеката) и све врсте телевизијских пројеката – наводи Чпајак, додајући још смерова и наглашавајући њихову привлачност:

– Савремено одевање пружа могућност будућим костимографима да се кроз ликовне и техничко-технолошке садржаје оспособе за савремено пројектовање и обликовање уникатне и серијске одеће, обуће и одевних детаља, а конзервација и рестаурација омогућава да студенти стекну релевантна знања неопходна за делатност у области заштите културног наслеђа. Индустријски дизајн пружа прилику за образовање пројектаната/индустријских дизајнера, за веома широку област индустријске производње: од производа широке потрошње, преко алата, апарата и инструмената различитих намена, до инвестиционе опреме и транспортних средстава. Ту су и унутрашња архитектура и дизајн намештаја који оспособљавају студенте за пројектовање ентеријера и намештаја свих намена и категорија у области дизајна урбаних простора. Дизајн текстила студенте упућује у знања и вештине у обликовању штампаног и тканог текстила свих намена и таписерије, док примењено сликарство образује студенте за професионални рад у области зидног сликарства. Наравно, имамо и примењено вајарство које обухвата скулптуру у простору и архитектуру урбаних и слободних простора; меморијалну скулптуру обележавања историјских збивања и личности и ситну пластику и медаљерство, док керамика оспособљава младе ствараоце за уникатну (скулптуралну) керамику, посудну керамику (керамику на колу) и керамички дизајн.

Говорећи и о будућим плановима управе факултета за наредни период, било да је реч о студијским програмима било о начину извођења наставе, Чпајак каже да су иновације константне на факултету и да оне омогућавају конкурентност и углед који факултет ужива већ 75 година.

– Наши професори су првенствено веома успешни професионалци у својим областима деловања, високо активни и признати на међународној као и на домаћој сцени. Своја богата искуства континуирано примењују првенствено кроз иновације сегмената наставе у непосредном раду са студентима, потом кроз професорске размене које су драгоцен извор нових идеја и иновативних педагошких пракси, како се акумулира количина новина, стварају се потребе за унапређењем и осавремењивањем опреме, модернизацијом простора, што на крају резултира увођењем нових програма попут Дигиталних графичких медија, који је од прошле године доступан нашим бруцошима. Имамо мноштво текућих и планираних пројеката и сарадњи са факултетима у иностранству, а сарадња са домаћом индустријом је увек врло присутна – наглашава он.

Ваља рећи и то да ће у новембру ове године бити уприличена изложба награђених студентских радова, у Kонаку кнегиње Љубице, промоција нове монографије и издања ФПУ, као и централна свечаност на Дан факултета, 26. новембра.