Inovacije omogućavaju konkurentnost i ugled

Tokom proteklog meseca ljubitelji primenjene umetnosti imali su priliku da na dva mesta uživaju u dva velika izlagačka poduhvata. Izložba „Moć stvari” bila je otvorena u Salonu Muzeja grada Beograda i na njoj je svoja dela predstavilo 98 profesora i saradnika u nastavi na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, dok je u bioskopu „Balkan” održana postavka diplomskih radova studenata četvrte godine istog fakulteta pod nazivom „Diploma 2023”, na kojoj je pred očima publike bilo više od 200 radova. Sve to upriličeno je zarad ovogodišnje proslave 75 godina postojanja ove visokoobrazovne ustanove čiji predavači se bave edukacijoumetnm iz različitih pojedinačnih praksi koje estetizuju i oplemenjuju svakodnevicu, ali i „pokreću i nude rešenja za aktuelna društvena pitanja i probleme, ističući poziciju umetnika i dizajnera kao značajnog aktera u društvenim tokovima današnjice”.

Goran Čpajak (Foto: Marijana Jovanović)

Podsetnika radi, Akademija primenjenih umetnosti u Beogradu, danas Fakultet primenjenih umetnosti, počela je sa radom novembra 1948. godine, zahvaljujući inicijativi likovnih umetnika, posebno Branka Šotre, Mihaila S. Petrova i Ivana Tabakovića. Kako ističu na ovom fakultetu, sledeći ideje, pre svega, Bauhausa (1919–1933), napredne nemačke državne škole za arhitekturu i primenjene umetnosti, kao i ruskog suprematizma i zapadnoevropskog i američkog advertajzinga i dizajna, imala je osam odseka, a struktura škole jasno je bila ispoljena već na prvoj godišnjoj izložbi Akademije 1951. godine, od kada se beleži njena kontinuirana i brižljivo vođena izložbena aktivnost. Pored nekoliko već pomenutih velikana naše umetničke scene, Goran Čpajak, dekan Fakulteta primenjenih umetnosti, u razgovoru za naš list navodi još onih koji su sebe utkali u ovaj fakultet.

– Pomenuo bih još i Milicu Babić Andrić, Milana Pališaškog, Božidara Džmerkovića, Krstu Andrejevića, Anđelku Slijepčević, Stjepans Filekija, Miodraga Vujačića Mirskog, Bogoljuba Teofanovića, Nebojšu Mitrića, Miloša Ćirića, Ljubodraga Jankovića Jaleta, Sinišu Vukovića, Aleksandra Ajzinberga, Gojka Vardu, Milenka Šerbana, Ninelu Pejović, Miodraga Živkovića – kaže naš sagovornik odgovarajući dalje na naše pitanje koje su to specifičnosti po kojima se ovaj fakultet izdvaja, šta ga čini posebnim:

– Karakteristika FPU je da pristupa svim vidovima vizuelnih umetnosti kroz njihovu utilitarnost, obogaćujući ih, čineći ih dostupnim, upotrebljivim i korisnim čoveku, a kroz industrijsku primenu i samom društvu.

Rezultat ove fuzije kreativnosti i umetnosti je umetničko/upotrebno delo u skladu sa vremenom koje predstavlja spoj estetike, dizajna ali prvenstveno rešenja za potrebe savremenog čoveka. Kroz integraciju istraživanja i prakse na našem fakultetu se neguju stvaraoci koji mogu da sami kreiraju svoje umetničke izraze i njihovu primenu, da sagledaju, formulišu i rešavaju različite složene problemske zadatke sa kojima se čovečanstvo usled brzog razvoja nauke i tehnologije suočava, jednom rečju mladi ljudi koji će nastaviti da oblikuju svet i unapređuju ga.

Zanimalo nas je i kakvo je interesovanje studenata za upis i šta to čini atraktivnim smerove imajući u vidu razvoj savremenih tehnologija.

– Savremenost obrazovnih sadržaja koje nudi Fakultet primenjenih umetnosti, a koje su u skladu sa razvojem industrije i društva, osiguravale su uvek veliko interesovanje studenata za upis. Od uvođenja digitalne tehnologije u marketinšku industriju, grafički dizajn je doživeo brz rast poslednjih godina, animacija je takođe jako popularna jer pored režije kratke animirane forme nudi mogućnosti rada u studijima za animaciju TV, filmske i gejming industrije. Smer grafika i knjiga osposobljava za grafičku opremu knjiga i drugih publikacija, tipografiju, ilustraciju, grafiku, dok fotografija dokumentarna, studijska i kreativna omogućava poslove u širokom spektru privrednih organizacija poput izdavačkih kuća, marketinških agencija i foto-studijima. Atraktivan je i scenski kostim za sve medije: pozorište, film i televiziju, scenografija za pozorište (scena-kutija), kao i za alternativne scenske prostore; scenografije za film (izbor, adaptacija i gradnja objekata) i sve vrste televizijskih projekata – navodi Čpajak, dodajući još smerova i naglašavajući njihovu privlačnost:

– Savremeno odevanje pruža mogućnost budućim kostimografima da se kroz likovne i tehničko-tehnološke sadržaje osposobe za savremeno projektovanje i oblikovanje unikatne i serijske odeće, obuće i odevnih detalja, a konzervacija i restauracija omogućava da studenti steknu relevantna znanja neophodna za delatnost u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Industrijski dizajn pruža priliku za obrazovanje projektanata/industrijskih dizajnera, za veoma široku oblast industrijske proizvodnje: od proizvoda široke potrošnje, preko alata, aparata i instrumenata različitih namena, do investicione opreme i transportnih sredstava. Tu su i unutrašnja arhitektura i dizajn nameštaja koji osposobljavaju studente za projektovanje enterijera i nameštaja svih namena i kategorija u oblasti dizajna urbanih prostora. Dizajn tekstila studente upućuje u znanja i veštine u oblikovanju štampanog i tkanog tekstila svih namena i tapiserije, dok primenjeno slikarstvo obrazuje studente za profesionalni rad u oblasti zidnog slikarstva. Naravno, imamo i primenjeno vajarstvo koje obuhvata skulpturu u prostoru i arhitekturu urbanih i slobodnih prostora; memorijalnu skulpturu obeležavanja istorijskih zbivanja i ličnosti i sitnu plastiku i medaljerstvo, dok keramika osposobljava mlade stvaraoce za unikatnu (skulpturalnu) keramiku, posudnu keramiku (keramiku na kolu) i keramički dizajn.

Govoreći i o budućim planovima uprave fakulteta za naredni period, bilo da je reč o studijskim programima bilo o načinu izvođenja nastave, Čpajak kaže da su inovacije konstantne na fakultetu i da one omogućavaju konkurentnost i ugled koji fakultet uživa već 75 godina.

– Naši profesori su prvenstveno veoma uspešni profesionalci u svojim oblastima delovanja, visoko aktivni i priznati na međunarodnoj kao i na domaćoj sceni. Svoja bogata iskustva kontinuirano primenjuju prvenstveno kroz inovacije segmenata nastave u neposrednom radu sa studentima, potom kroz profesorske razmene koje su dragocen izvor novih ideja i inovativnih pedagoških praksi, kako se akumulira količina novina, stvaraju se potrebe za unapređenjem i osavremenjivanjem opreme, modernizacijom prostora, što na kraju rezultira uvođenjem novih programa poput Digitalnih grafičkih medija, koji je od prošle godine dostupan našim brucošima. Imamo mnoštvo tekućih i planiranih projekata i saradnji sa fakultetima u inostranstvu, a saradnja sa domaćom industrijom je uvek vrlo prisutna – naglašava on.

Valja reći i to da će u novembru ove godine biti upriličena izložba nagrađenih studentskih radova, u Konaku kneginje Ljubice, promocija nove monografije i izdanja FPU, kao i centralna svečanost na Dan fakulteta, 26. novembra.