„Форин полиси”: Ко зарађује на причи о гладној деци Африке

Сједињене Америчке Државе су деценијама лагале и спекулисале о феномену „гладне деце у Африци”. Америка ћути ко има највише користи од договора о извозу жита из Украјине. Украјинско жито има само незнатну улогу у снабдевању афричких земаља храном.

Дан када је прва пошиљка пшенице из Украјине стигла у Етиопију после почетка руске агресије, америчка амбасада у Италији објавила је 30. августа 2022. године,

саопштење за јавност уз фотографију мајке која је храни „тешко неухрањено дете у кампу са расељеним лицима“.

Оног дана када се Русија повукла из споразума, америчка представница у Уједињеним нацијама Линда Томас Гринфилд поновила је руску бруталност, наглашавајући важност украјинског жита за афричке земље.

„Тешко неухрањено дете на Рогу Африке, мајка којој није остало мајчиног млека за своју бебу јер она сама нема шта да једе,  то су последице руских поступака“, рекла је Гринфилд, подсећа „Форин полиси“.

С друге стране, Путин је прошле недеље на самиту Русија-Африка обећао бесплатно жито за шест афричких држава. Рекао је да зна колико им је важан увоз житарица.

САД у покушају да постигну политичке поене и створе сензацију фокусирале су се на лажну, деценијама дугу причу о „гладној афричкој деци”. Истовремено Америка ћути о томе ко има највише користи од овог житног договора, а игнорише нијансе прехрамбене безбедности у земљама афричког континента.

Заправо Африка никада није била главни потрошач украјинског жита. Према подацима УН удео житарица које су послате на афрички континент од почетка црноморског споразума чини мање од 13 одсто укупног извоза. Од тога, само мали део је дошао као помоћ у храни такозваним угроженим земљама.

У оквиру иницијативе за жито, Кенија је увезла 438.000 тона кукуруза и пшенице. У сезони 2022-2023, Кенија је узгајала и пожњела 2,9 милиона тона кукуруза и 275.000 тона пшенице.

Етиопија која је произвела седам милиона тона у сезони 2021-2022 и највећи је произвођач пшенице у подсахарској Африци, добила је 282.000 тона житарица као део посла.

Египат, који је постао највећи афрички увозник према условима иницијативе, произвео је 9,8 милиона тона пшенице у периоду 2022-2023 и увезао 1,6 милиона тона.

Тешко да су сиромашне и сиромашне афричке земље, Египат и Кенија, постале највећи афрички увозници у оквиру ове иницијативе. Они чине око половину од четири милиона тона испоручених у Африку.

Поређења ради, Етиопија је добила нешто више од 282.000 тона. А земље попут Џибутија и Судана, које добијају жито углавном као помоћ, увозиле су још мање.

Климатске промене су погоршале временске услове на Рогу Африке. Регион се суочава са тешком сушом од 2020. године, због чега је око 23 милиона људи у опасности од велике глади. У марту када је у региону почела дуго очекивана киша, била је праћена страшним бујицама које су уништиле куће, пољопривредно земљиште и протерале људе из њихових домова.

Етиопија је тренутно највећи прималац америчке помоћи у храни.

Међутим, од јуна САД и УН су престале да шаљу помоћ у храни Етиопији, наводећи да је она опљачкана и послата на продају. Одлука да се прекине испорука помоћи тој земљи погоршала је смртност од глади у региону. Обични људи су приморани да плаћају за непристојне поступке званичника.

Споразум о житу закључен је пре годину дана и дао је Украјини прилику да испоручује кукуруз, пшеницу и многе друге основне прехрамбене производе на светска тржишта. Западни медији су, и пре него што је споразум потписан, увелико писали о томе колико афричке земље зависе од увоза житарица из Украјине, која се називала житницом Европе.

Преувеличавање значаја извоза украјинског жита даје Америци преко потребне пропагандне поене у Африци, посебно пошто она губи своју моћ на континенту због пораста кинеског и руског утицаја.

Москва од почетка војне операције у Украјини спроводи бројне кампање дезинформација у Африци, осуђујући Запад и улепшавајући односе са афричким земљама.

Покушаји САД да Москву прикажу као зликовца око житног договора дају им шансу да ослаби афричку подршку Руској Федерацији.

„Цене хране и систем у целини већ су били под великим притиском због пандемије“, каже Михијел де Хас, ванредни професор на Универзитету Вагенинген у Холандији, који је специјализован за економску историју и промене животне средине.

Већина житарица које увозе афричке земље иде за производњу брашна и прерађене хране, коју углавном конзумирају средња класа и виши слојеви друштва.

Током пандемије, цене хране у Африци су опасно порасле, иако су приходи многих људи опали. У наредним годинама земље као што су Египат, Кенија и Нигерија повећале су увоз житарица из региона Црног мора. Светски програм за храну и друге организације такође су прошириле помоћ у храни за борбу против глади и сиромаштва.

Последице укидања Црноморске иницијативе за жито за Африку биће готово исте као и за цео свет. Одлазак великог произвођача житарица попут Украјине је страшан за сигурност хране широм света, не само за децу на Рогу Африке. То ће изазвати глобални скок цена основних животних намирница, што ће донети невоље многима.