Променом понашања до здравља

Становници и богатих и сиромашних земаља подједнако робују погрешним схватањима о томе шта изазива рак и стога их је потребно боље информисати како да избегну ту болест, стоји у извештају Међународне уније против канцера, објављеном на почетку четвородневног Светског конгреса о раку, одржаног у Женеви.

У свим деловима света се верује да су за рак више одговорни фактори изван човекове контроле, као што је загађење ваздуха, него стил живота, који је могуће мењати – на пример, смањењем уноса хране и конзумирања алкохолних пића, пренео је Ројтерс.

Извештај се базира на анкети обављеној на готово 30.000 људи у 29 земаља, а његови резултати, према речима директора ове организације Аустралијанца Дејвида Хила, показују да постоји „глобална потреба за едукационим програмима који би охрабривали и подржавали промене понашања”.

У земљама с високим приходима, као што су Аустралија, Британија, Канада, Грчка, Шпанија и САД, 42 одсто становништва одбија да призна да конзумирање алкохола повећава ризик оболевања од рака.

С друге стране, у земљама осредњестандарда – Кини, Индонезији, Мексику, Румунији, Турској, Украјини и Уругвају – само 26 одсто становника мисли да пијење не повећава ризик оболевања од рака.

Истовремено, у две земље са најнижим примањима становништва, Кенији и Нигерији, само 15 одсто анкетираних изјаснило се да конзумирање алкохола не повећава ризик оболевања од рака.

Становништво земаља високог стандарда, често несвесно опасности коју представља претерано конзумирање алкохола или прекомерна исхрана, у 59 одсто случајева сматра да знатна опасност од рака прети уколико се не једе довољно воћа и поврћа.

У стварности, како истичу, слабији су научни докази да је конзумирање воћа и поврћа корисно да се не оболи од рака, него они да конзумирање алкохола повећава ризик од те болести.

У развијем земљама чак је 57 одсто испитаника имало научно неутемељено убеђење да стрес представља важан ризични фактор за рак, а још више њих, чак 78 одсто, изјаснило се да је загађење ваздуха велики кривац за појаву малигне болести.

Међутим, како тврде у Међународној унији против канцера, стрес није признати узрочник рака, а загађеност ваздуха, у поређењу са злоупотребом алкохола, минимално доприноси појави те болести.

Утешно је једино да је већина анкетираних у земљама из све три категорије показала свест да пушење представља значајан ризични фактор за појаву канцерозних обољења.

Истраживање је такође показало да су у земљама са осредњим или ниским приходима људи песимистичније настројени у вези са изгледом за излечење рака. У најсиромашнијим земљама обухваћеним анкетом чак 48 одсто становника мисли да мало шта може да се уради кад се болест већ испољи.

У земљама с осредњим приходом такво мишљење дели 39 одсто становника, док сличан песимизам испољава само 17 одсто становника земаља са високим приходима.

У Међународној унији против канцера истичу да је проблем са песимизмом у погледу излечења у томе што он не само дестимулише људе да почну да се лече, него их одвраћа и од учешћа у програмима откривања рака, који могу да спасу многе животе.