Promenom ponašanja do zdravlja

Stanovnici i bogatih i siromašnih zemalja podjednako robuju pogrešnim shvatanjima o tome šta izaziva rak i stoga ih je potrebno bolje informisati kako da izbegnu tu bolest, stoji u izveštaju Međunarodne unije protiv kancera, objavljenom na početku četvorodnevnog Svetskog kongresa o raku, održanog u Ženevi.

U svim delovima sveta se veruje da su za rak više odgovorni faktori izvan čovekove kontrole, kao što je zagađenje vazduha, nego stil života, koji je moguće menjati – na primer, smanjenjem unosa hrane i konzumiranja alkoholnih pića, preneo je Rojters.

Izveštaj se bazira na anketi obavljenoj na gotovo 30.000 ljudi u 29 zemalja, a njegovi rezultati, prema rečima direktora ove organizacije Australijanca Dejvida Hila, pokazuju da postoji „globalna potreba za edukacionim programima koji bi ohrabrivali i podržavali promene ponašanja”.

U zemljama s visokim prihodima, kao što su Australija, Britanija, Kanada, Grčka, Španija i SAD, 42 odsto stanovništva odbija da prizna da konzumiranje alkohola povećava rizik obolevanja od raka.

S druge strane, u zemljama osrednjestandarda – Kini, Indoneziji, Meksiku, Rumuniji, Turskoj, Ukrajini i Urugvaju – samo 26 odsto stanovnika misli da pijenje ne povećava rizik obolevanja od raka.

Istovremeno, u dve zemlje sa najnižim primanjima stanovništva, Keniji i Nigeriji, samo 15 odsto anketiranih izjasnilo se da konzumiranje alkohola ne povećava rizik obolevanja od raka.

Stanovništvo zemalja visokog standarda, često nesvesno opasnosti koju predstavlja preterano konzumiranje alkohola ili prekomerna ishrana, u 59 odsto slučajeva smatra da znatna opasnost od raka preti ukoliko se ne jede dovoljno voća i povrća.

U stvarnosti, kako ističu, slabiji su naučni dokazi da je konzumiranje voća i povrća korisno da se ne oboli od raka, nego oni da konzumiranje alkohola povećava rizik od te bolesti.

U razvijem zemljama čak je 57 odsto ispitanika imalo naučno neutemeljeno ubeđenje da stres predstavlja važan rizični faktor za rak, a još više njih, čak 78 odsto, izjasnilo se da je zagađenje vazduha veliki krivac za pojavu maligne bolesti.

Međutim, kako tvrde u Međunarodnoj uniji protiv kancera, stres nije priznati uzročnik raka, a zagađenost vazduha, u poređenju sa zloupotrebom alkohola, minimalno doprinosi pojavi te bolesti.

Utešno je jedino da je većina anketiranih u zemljama iz sve tri kategorije pokazala svest da pušenje predstavlja značajan rizični faktor za pojavu kanceroznih oboljenja.

Istraživanje je takođe pokazalo da su u zemljama sa osrednjim ili niskim prihodima ljudi pesimističnije nastrojeni u vezi sa izgledom za izlečenje raka. U najsiromašnijim zemljama obuhvaćenim anketom čak 48 odsto stanovnika misli da malo šta može da se uradi kad se bolest već ispolji.

U zemljama s osrednjim prihodom takvo mišljenje deli 39 odsto stanovnika, dok sličan pesimizam ispoljava samo 17 odsto stanovnika zemalja sa visokim prihodima.

U Međunarodnoj uniji protiv kancera ističu da je problem sa pesimizmom u pogledu izlečenja u tome što on ne samo destimuliše ljude da počnu da se leče, nego ih odvraća i od učešća u programima otkrivanja raka, koji mogu da spasu mnoge živote.