Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Размена поклона два музеја

Реч је о 100 телеграма усташких надзорних служби и 70 фотографија и докумената из Првог светског рата и међуратног периода
Размена поклона два музеја
(Са конференције за медије Фото ИМС)

Историјски музеј Србије, Музеј жртава геноцида и Фондација Музеја жртава геноцида потписали су два значајна уговора о размени грађе и поклону између установа.

Др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, и Станко Дебељаковић, управитељ Фондације Музеја жртава геноцида, потписали су Уговор о размени музејске грађе и Уговор о поклону, а представили су јуче пред јавношћу цео пројекат и говорили о драгоценим предметима добијеним у овој међумузејској размени.

Како је за наш лист потврдила Душица Бојић, поменуте значајне установе културе први пут потписују овакву врсту уговора којима се остварује правни оквир за даљи развој међуинституционалне сарадње и за размену предмета који излазе из тематских оквира којима се оне баве.

Историјски музеј Србије ће уступити 100 телеграма усташких надзорних служби, архивски извор првога реда, који сведочи о приликама у сабирним центрима и логорима, као и о ситуацији на терену у НДХ током Другог светског рата, док ће Музеј жртава геноцида и Фондација Музеја жртава геноцида обогатити збирке Историјског музеја Србије уступањем 70 фотографија и докумената из Првог светског рата и међуратног периода, као и бистама Станоја Главаша и Васе Чарапића, војвода и јунака Првог српског устанка, урађених у техници патинираног гипса.

– Лично сам водила Збирку архивске грађе и 2009. године од нашег дугогодишњег сарадника Душана Витаса откупила тих 100 телеграма и три пријаве, укупно 103 документа у вези са саборним центрима и јасеновачким логором у Независној Држави Хрватској али на простору Србије. То је јако интересантна грађа и нисам желела да то неким случајем допадне у неке туђе руке. Пошто се ми као музеј не бавимо толико Другим светским ратом, јер постоје Музеј Југославије и Музеј жртава геноцида и пошто смо Дејан Ристић и ја више од 25 година колеге и сарадници, договорили смо ову сарадњу након што смо разменили информације о томе да он у музеју има неку добијену грађу у вези са Првим светским ратом и Првим српским устанком, а која за њих није од значаја. Реч је о разним документима, фотографијама и два поменута гипсана попрсја која нам је поклонила Фондација Музеја жртава геноцида. А то је нешто што је врло важно за Историјски музеј Србије – објашњава детаље наша саговорница.

Она додаје и да су телеграми које су уступили употпунили у великој мери збирку Музеја жртава геноцида и да су рађена упоређивања имена са телеграма и оних у већ постојећој њиховој документацији и да се она подударају.

Како је речено, ова сарадња ће се наставити и надаље, а према речима Душице Бојић, све што Историјски музеј Србије буде добио на поклон или откупи а Музеј жртава геноцида нема могућности да откупи а у вези је са темом коју баштини, биће размењено између две институције.

– Сматрам да је то јако важно, да музеји не држе грађу која им не припада по области за коју су задужени. Музеј жртава геноцида је специфичан и специјализован, исто као и Музеј Југославије, а ми смо музеј комплексног типа и сматрам да би грађу која би њима била атрактивна требало да им уступимо – додаје она.

На крају, осврће се и на најновији у низу поклона који је Историјски музеј Србије добио:

– Томислав Петернек нам је поклонио две целе изложбе фотографија из 1968. и 1999. и још бројне фотографије и оригиналне камере почев из друге половине 19. века па до савремених апарата. То је последњи поклон који смо добили и то се десило 2022. године. Изузетно смо му захвални јер нисмо до сада имали фотографије ни из 1968. ни из 1999. године. Када буде уређена бивша главна железничка станица, у Историјску музеј Србије те две изложбе одмах могу да се поставе у просторијама одређеним за тематске поставке.

Милица Димитријевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.