Суша узима данак у Анадолији и Месопотамији

Климатске промене као да су се уротиле против стотина милиона грађана који битишу на просторима Анадолије и Меспотамије и већ дуже време се суочавају с незапамћеним врућинама. Власти у Турској, Ираку, Сирији и Ирану позивају грађане да рационално троше воду како се не би суочили с још већим проблемима. Незапамћена суша која траје већ дуже време угрозила је чак и мочварно подручје између Тигра и Еуфрата, највећих река у региону.

Како се верује, то је некада, захваљујући води, био библијски „рајски врт”. Сада се у њему многи Ирачани боре да преживе, извештавају новинске агенције. Суша није заобишла ни Анадолију, поготово њене јужне и југоисточне делове. Није поштеђена чак ни црноморска регија Турске, иначе позната по обилним падавинама.

Анадолија је већ данима на удару тропских врућина: у западним и јужним провинцијама температура се не спушта испод 40 степени. То је изазвало неколико шумских пожара, који се за сада, за разлику од прошле године, држе под контролом, пошто су власти спремно дочекале најновије изазове. Истанбул бележи рекорд по температурама у последње две деценије. Потрошња воде је ових дана достигла „алармантан ниво”. У унутрашњости земље многа језера губе воду, на површину избијају стене. Прошле недеље забележен је топлотни талас какав се не памти од 1850. године, тврде метеоролози. Министарство пољопривреде позива фармере да не расипају воду, иначе ће се ускоро суочити с несташицама.

Ово је почетак климатских поремећаја: на северу земље су забележене поплаве, а на југу и југоистоку Анадолије високе температуре и пожари. „Ово је почетак, 2024. година биће још топлија”, упозорава Фират Чукурчајир, познати турски метеоролог. Он тврди да ће се садашњи топлотни талас с температурама вишим од 40 степени задржати све до октобра, поготово у централној и југоисточној Анадолији и провинцијама на обалама Егејског мора.

„У појединим џамијама људи се моле Алаху да им помогне у решавању проблема са сушом, пред којом су немоћни. То је нормално”, објашњава муфтија Мустафа Чаргриџи.

Суша је угрозила чак и егзистенцију номада. Они сваког пролећа иду у планине пошто њихова стада не подносе високе температуре. Али последњих година немају где да побегну, јер је на планинама све мање и кише и снега. Ово је постало немогуће, жале се они.

У Ирану због високих температура, које се крећу између 40 и 50 степени, повремено затварају јавне службе: државне канцеларије, банке, школе. У неким местима је забележено и више од 50 степени.

Према проценама Уједињених нација, климатске промене су најтеже погодиле Ирак. Једна невоља по правилу не иде сама: пошто су последњих година кише реткост, сада се од априла јављају пешчане олује, па многи људи имају проблема с дисањем. Сељаци у Ираку хватају се за главу: „Ако се овако настави ускоро нећемо имати воде ни за пиће, а камоли за наводњавање”, истичу.

На Блиском истоку се налази десет од 17 климатски најугроженијих земаља на свету. Према извештајима новинских агенција, ситуација у Ираку и Сирији је драматична. У Месопотамији, библијском „рајском врту” између Тигра и Еуфрата, сада се многи сељаци боре за опстанак. Слична је ситуација и у Сирији, у којој су због несташице воде сељаци већ напустили 160 села. Тај проблем се у последње време заоштрава, не само због климатских промена, него и зато што Турска на рекама Тигар и Еуфрат подиже бране за производњу струје и наводњавање, што смањује доток воде тим међународним рекама, тврде у Багдаду и Дамаску.

У Турској одбијају оптужбе да себично заврћу славине југоисточним суседима на рекама које извиру у Анадолији. Смањење водостаја Тигра и Еуфрата последица је изостанка падавина у последњих неколико година, објашњавају у Анкари.