Suša uzima danak u Anadoliji i Mesopotamiji

Klimatske promene kao da su se urotile protiv stotina miliona građana koji bitišu na prostorima Anadolije i Mespotamije i već duže vreme se suočavaju s nezapamćenim vrućinama. Vlasti u Turskoj, Iraku, Siriji i Iranu pozivaju građane da racionalno troše vodu kako se ne bi suočili s još većim problemima. Nezapamćena suša koja traje već duže vreme ugrozila je čak i močvarno područje između Tigra i Eufrata, najvećih reka u regionu.

Kako se veruje, to je nekada, zahvaljujući vodi, bio biblijski „rajski vrt”. Sada se u njemu mnogi Iračani bore da prežive, izveštavaju novinske agencije. Suša nije zaobišla ni Anadoliju, pogotovo njene južne i jugoistočne delove. Nije pošteđena čak ni crnomorska regija Turske, inače poznata po obilnim padavinama.

Anadolija je već danima na udaru tropskih vrućina: u zapadnim i južnim provincijama temperatura se ne spušta ispod 40 stepeni. To je izazvalo nekoliko šumskih požara, koji se za sada, za razliku od prošle godine, drže pod kontrolom, pošto su vlasti spremno dočekale najnovije izazove. Istanbul beleži rekord po temperaturama u poslednje dve decenije. Potrošnja vode je ovih dana dostigla „alarmantan nivo”. U unutrašnjosti zemlje mnoga jezera gube vodu, na površinu izbijaju stene. Prošle nedelje zabeležen je toplotni talas kakav se ne pamti od 1850. godine, tvrde meteorolozi. Ministarstvo poljoprivrede poziva farmere da ne rasipaju vodu, inače će se uskoro suočiti s nestašicama.

Ovo je početak klimatskih poremećaja: na severu zemlje su zabeležene poplave, a na jugu i jugoistoku Anadolije visoke temperature i požari. „Ovo je početak, 2024. godina biće još toplija”, upozorava Firat Čukurčajir, poznati turski meteorolog. On tvrdi da će se sadašnji toplotni talas s temperaturama višim od 40 stepeni zadržati sve do oktobra, pogotovo u centralnoj i jugoistočnoj Anadoliji i provincijama na obalama Egejskog mora.

„U pojedinim džamijama ljudi se mole Alahu da im pomogne u rešavanju problema sa sušom, pred kojom su nemoćni. To je normalno”, objašnjava muftija Mustafa Čargridži.

Suša je ugrozila čak i egzistenciju nomada. Oni svakog proleća idu u planine pošto njihova stada ne podnose visoke temperature. Ali poslednjih godina nemaju gde da pobegnu, jer je na planinama sve manje i kiše i snega. Ovo je postalo nemoguće, žale se oni.

U Iranu zbog visokih temperatura, koje se kreću između 40 i 50 stepeni, povremeno zatvaraju javne službe: državne kancelarije, banke, škole. U nekim mestima je zabeleženo i više od 50 stepeni.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, klimatske promene su najteže pogodile Irak. Jedna nevolja po pravilu ne ide sama: pošto su poslednjih godina kiše retkost, sada se od aprila javljaju peščane oluje, pa mnogi ljudi imaju problema s disanjem. Seljaci u Iraku hvataju se za glavu: „Ako se ovako nastavi uskoro nećemo imati vode ni za piće, a kamoli za navodnjavanje”, ističu.

Na Bliskom istoku se nalazi deset od 17 klimatski najugroženijih zemalja na svetu. Prema izveštajima novinskih agencija, situacija u Iraku i Siriji je dramatična. U Mesopotamiji, biblijskom „rajskom vrtu” između Tigra i Eufrata, sada se mnogi seljaci bore za opstanak. Slična je situacija i u Siriji, u kojoj su zbog nestašice vode seljaci već napustili 160 sela. Taj problem se u poslednje vreme zaoštrava, ne samo zbog klimatskih promena, nego i zato što Turska na rekama Tigar i Eufrat podiže brane za proizvodnju struje i navodnjavanje, što smanjuje dotok vode tim međunarodnim rekama, tvrde u Bagdadu i Damasku.

U Turskoj odbijaju optužbe da sebično zavrću slavine jugoistočnim susedima na rekama koje izviru u Anadoliji. Smanjenje vodostaja Tigra i Eufrata posledica je izostanka padavina u poslednjih nekoliko godina, objašnjavaju u Ankari.