Једна мачо прича

Од нашег специјалног извештача
Сан Себастијан, 20. септембра – Приљежнији фестивалски статистичари сигурно су већ забележили колико је децибела износила синоћна бука, коју су произвели обожаваоци у и испред здања Курсал, када је на сцену поново ступио „најбољи шпански извозни производ” – глумац, редитељ и продуцент Антонио Бандерас.

 Антонија никад доста. Прве фестивалске вечери заједно је са редитељем Ричардом Ејром представио филм „Други човек”, а синоћ му је уз све заслужене почасти свечано уручена награда „Доностија” за изузетан допринос светском филму. Уколико се на сцени појави и трећи пут, многа женска срца неће издржати, иако је и она овде – његова супруга Мелани Грифит.

 Бандерасу је награду уручио онај који га је почетком осамдесетих година као глумца открио и лансирао – редитељ Педро Алмодовар (специјално је овим поводом стигао у Сан Себастијан на фестивал на којем га већ дуже нема). Стидљиви и тихи младић из Малаге, тек свршени студент Школе драмских уметности и члан независне театарске компаније, први пут је закорачио у свет покретних слика управо захваљујући улози у Алмодоваровом филму „Лавиринт страсти” (1982) тумачећи лик исламског терористе са невероватним осећајем за мирисе, да би постао велика интернационална филмска звезда која је широм отворила врата Холивуда и за нове генерације шпанских глумаца (Хавијер Бардем, Пенелопе Круз...). Осим по улогама у филмовима Алмодовара, Бандерасово име памти се и по филмовима „Краљеви мамба”, „Десперадос”, „Филаделфија”, „Кућа духова”, „Интервју са вампиром”, „Атентатори”, „Маска Зороа”... али и по томе што се крајем деведесетих окушао и као редитељ. До сада је режирао два филма: „Лудило у Алабами” и „Летња киша”. На јучерашњој конференцији за новинаре посвећеној Ејровом филму и награди за допринос светском филму, најавио је да ће се режији још дубље посветити јер тек треба да истражи сопствени стил, језик и естетику.

 Коментаришући улогу Ралфа Кортеса, човека у интригантном љубавном троуглу у филму „Други човек”, којем је припала част да отвори 56. Сансебастијански фестивал, Бандерас је рекао: „Мој лик је патетичан, то је човек који је одбацио све своје снове и није онакав каквим се представља. Он је нико и нема ништа, али због недостатка свести он је срећан”. За награду „Доностија”, уз велике речи захвалности што је тако уврштен у ред великана који су ово признање већ добили, изјавио је да сматра да „она припада Педру Алмодовару јер су његове заслуге у свему томе највеће” и изразио жаљење што највероватније неће бити у прилици да дочека легендарну Мерил Стрип, којој ће ова иста награда бити уручена пред крај фестивала уз шпанску премијеру филма „Мама мија”.

Но, није Антонио Бандерас једини „мачо Шпанац” којем је фестивал одао све почасти. Ту је и глумац Хавијер Бардем који је заједно са Вудијем Аленом и глумицом Ребеком Хол, још на свечаном отварању говорио о успеху филма „Вики Кристина Барселона” премијерно виђеном у Кану и уз овације „репризираном” у Сан Себастијану у програму Забалтеги. На великој свечаности приређеној у балској дворани чувеног Хотела „Марија Кристина”, за све филмске заслуге на домаћем и међународном „терену”, министар за културу Шпаније Сезар Антонио Молина уручио је јуче Бардему Националну филмску награду, што је пропраћено громким аплаузима и искреним честиткама многих шпанских колега.

Наравно и Вудија Алена. Он је за Бардема изрекао многе речи хвале и шале (на рачун шпанског мачоизма), али није пропустио прилику и да јавно изрази снажну подршку председничком кандидату америчких демократа Бараку Обами. „Било би понижавајуће и срамотно уколико Обама не би победио Џона Мекејна. Обама је много бољи од свог противника и једина могућност да се крене напред после осам катастрофалних, некомпетентних и нечасних година. Биће ужасно уколико се америчка јавност не мобилише и не гласа за њега”, изјавио је Вуди Ален, а његове речи су већ пренете тамо где треба.