Jedna mačo priča

Od našeg specijalnog izveštača
San Sebastijan, 20. septembra – Prilježniji festivalski statističari sigurno su već zabeležili koliko je decibela iznosila sinoćna buka, koju su proizveli obožavaoci u i ispred zdanja Kursal, kada je na scenu ponovo stupio „najbolji španski izvozni proizvod” – glumac, reditelj i producent Antonio Banderas.

 Antonija nikad dosta. Prve festivalske večeri zajedno je sa rediteljem Ričardom Ejrom predstavio film „Drugi čovek”, a sinoć mu je uz sve zaslužene počasti svečano uručena nagrada „Donostija” za izuzetan doprinos svetskom filmu. Ukoliko se na sceni pojavi i treći put, mnoga ženska srca neće izdržati, iako je i ona ovde – njegova supruga Melani Grifit.

 Banderasu je nagradu uručio onaj koji ga je početkom osamdesetih godina kao glumca otkrio i lansirao – reditelj Pedro Almodovar (specijalno je ovim povodom stigao u San Sebastijan na festival na kojem ga već duže nema). Stidljivi i tihi mladić iz Malage, tek svršeni student Škole dramskih umetnosti i član nezavisne teatarske kompanije, prvi put je zakoračio u svet pokretnih slika upravo zahvaljujući ulozi u Almodovarovom filmu „Lavirint strasti” (1982) tumačeći lik islamskog teroriste sa neverovatnim osećajem za mirise, da bi postao velika internacionalna filmska zvezda koja je širom otvorila vrata Holivuda i za nove generacije španskih glumaca (Havijer Bardem, Penelope Kruz...). Osim po ulogama u filmovima Almodovara, Banderasovo ime pamti se i po filmovima „Kraljevi mamba”, „Desperados”, „Filadelfija”, „Kuća duhova”, „Intervju sa vampirom”, „Atentatori”, „Maska Zoroa”... ali i po tome što se krajem devedesetih okušao i kao reditelj. Do sada je režirao dva filma: „Ludilo u Alabami” i „Letnja kiša”. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare posvećenoj Ejrovom filmu i nagradi za doprinos svetskom filmu, najavio je da će se režiji još dublje posvetiti jer tek treba da istraži sopstveni stil, jezik i estetiku.

 Komentarišući ulogu Ralfa Kortesa, čoveka u intrigantnom ljubavnom trouglu u filmu „Drugi čovek”, kojem je pripala čast da otvori 56. Sansebastijanski festival, Banderas je rekao: „Moj lik je patetičan, to je čovek koji je odbacio sve svoje snove i nije onakav kakvim se predstavlja. On je niko i nema ništa, ali zbog nedostatka svesti on je srećan”. Za nagradu „Donostija”, uz velike reči zahvalnosti što je tako uvršten u red velikana koji su ovo priznanje već dobili, izjavio je da smatra da „ona pripada Pedru Almodovaru jer su njegove zasluge u svemu tome najveće” i izrazio žaljenje što najverovatnije neće biti u prilici da dočeka legendarnu Meril Strip, kojoj će ova ista nagrada biti uručena pred kraj festivala uz špansku premijeru filma „Mama mija”.

No, nije Antonio Banderas jedini „mačo Španac” kojem je festival odao sve počasti. Tu je i glumac Havijer Bardem koji je zajedno sa Vudijem Alenom i glumicom Rebekom Hol, još na svečanom otvaranju govorio o uspehu filma „Viki Kristina Barselona” premijerno viđenom u Kanu i uz ovacije „repriziranom” u San Sebastijanu u programu Zabaltegi. Na velikoj svečanosti priređenoj u balskoj dvorani čuvenog Hotela „Marija Kristina”, za sve filmske zasluge na domaćem i međunarodnom „terenu”, ministar za kulturu Španije Sezar Antonio Molina uručio je juče Bardemu Nacionalnu filmsku nagradu, što je propraćeno gromkim aplauzima i iskrenim čestitkama mnogih španskih kolega.

Naravno i Vudija Alena. On je za Bardema izrekao mnoge reči hvale i šale (na račun španskog mačoizma), ali nije propustio priliku i da javno izrazi snažnu podršku predsedničkom kandidatu američkih demokrata Baraku Obami. „Bilo bi ponižavajuće i sramotno ukoliko Obama ne bi pobedio Džona Mekejna. Obama je mnogo bolji od svog protivnika i jedina mogućnost da se krene napred posle osam katastrofalnih, nekompetentnih i nečasnih godina. Biće užasno ukoliko se američka javnost ne mobiliše i ne glasa za njega”, izjavio je Vudi Alen, a njegove reči su već prenete tamo gde treba.