Вашар је био и дућан и занатска радња и супермаркет...

Ваљево – Тема вашара повезала је етнологе из целе земље који су у продукцији Етнолошке секције Музејског друштва Србије у галерији Народног музеја Ваљево приредили изложбу „Традиција вашара у Србији”, као део управо отвореног летњег фестивала „Тешњарске вечери”. Аутори изложбе, реализоване под окриљем пројекта који финансира Министарство културе, иначе су 24 етнолога из двадесетак музеја из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Зрењанина, Ваљева, Зајечара, Неготина, Чачка, Шапца, Сирогојна, Сенте, Руме, Александровца.

У поставци су коришћене фотографије, писана и аудио-визуелна грађа из фонда многих институција културе поменутих градова и још из Крушевца, Параћина, Пирота, Новог Пазара, Краљева, Панчева, Алексинца...

Вашари су одувек били места сусретања, специфичног гостопримства, али и успостављања нових веза. На вашарима се трговало стоком, житарицама и другим пољопривредним производима, они су били главна места на којима су своје производе пласирале занатлије, а продавали су се и производи домаће радиности, истакла је у најави изложбе Ивана Јовановић Гудурић, виши кустос Музеја града Новог Сада, координатор пројекта.

Временом, забавна функција вашара постајала је све израженија под вашарским шатрама, уз препознатљиву гастрономску понуду и музику, а ту су и незаобилазни забавни паркови, додала је кустос.

У разговору са новинарима пред отварање изложбе пре два дана, Гордана Пајић, етнолог, музејски саветник у Народном музеју Ваљево и председница Музејског друштва Србије, подсетила је да су вашари као важно место окупљања људи и размене свих добара због тога у 19. веку били и законски регулисани.

Милош Велики је то јасно увидео, чак је доносио и прописе да се на вашарима забрањује продаја стране робе, баш да би се јачала домаћа привреда, нагласила је Гордана Пајић.

Према речима Снежане Шапоњић Ашанин, музејског саветника у Народном музеју Чачак, уз вашаре се, као старија категорија, везују и сабори, окупљања народа на црквене празнике ради забаве и упознавања младих...

– Касније почињу вашари на којима се трговало... То је био једини начин да дођете до робе за коју није било услова ни могућности да је сами произведете. Вашари су својевремено били и дућани и занатске радње и супермаркети и данашњи тржни центри. Све што је требало куповало се на вашарима – навела је Снежана Шапоњић Ашанин.

Вашар као место интеракције произвођача, продаваца и купаца присутан је вековима, иако су у неким местима заостајали, вашари су се током 20. и 21. века одржали, истакла је Љиљана Трифуновић, кустос у Музеју Војводине. Чињеница да су вашари проживели толике године допринела је и томе да се на њима у 21. веку појави и пуно нове робе, од фротирских пешкира, преко мајица и капа са различитим порукама, до производа од пластике и лицидерских производа са модерним рекламним порукама, додала је Трифуновићева, и закључила да је вашар и данас место где људи дођу да се виде, забаве, купе нешто, често и оно што им није потребно – и да је вашар као манифестација још увек жив.