Vašar je bio i dućan i zanatska radnja i supermarket...

Valjevo – Tema vašara povezala je etnologe iz cele zemlje koji su u produkciji Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije u galeriji Narodnog muzeja Valjevo priredili izložbu „Tradicija vašara u Srbiji”, kao deo upravo otvorenog letnjeg festivala „Tešnjarske večeri”. Autori izložbe, realizovane pod okriljem projekta koji finansira Ministarstvo kulture, inače su 24 etnologa iz dvadesetak muzeja iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Zrenjanina, Valjeva, Zaječara, Negotina, Čačka, Šapca, Sirogojna, Sente, Rume, Aleksandrovca.

U postavci su korišćene fotografije, pisana i audio-vizuelna građa iz fonda mnogih institucija kulture pomenutih gradova i još iz Kruševca, Paraćina, Pirota, Novog Pazara, Kraljeva, Pančeva, Aleksinca...

Vašari su oduvek bili mesta susretanja, specifičnog gostoprimstva, ali i uspostavljanja novih veza. Na vašarima se trgovalo stokom, žitaricama i drugim poljoprivrednim proizvodima, oni su bili glavna mesta na kojima su svoje proizvode plasirale zanatlije, a prodavali su se i proizvodi domaće radinosti, istakla je u najavi izložbe Ivana Jovanović Gudurić, viši kustos Muzeja grada Novog Sada, koordinator projekta.

Vremenom, zabavna funkcija vašara postajala je sve izraženija pod vašarskim šatrama, uz prepoznatljivu gastronomsku ponudu i muziku, a tu su i nezaobilazni zabavni parkovi, dodala je kustos.

U razgovoru sa novinarima pred otvaranje izložbe pre dva dana, Gordana Pajić, etnolog, muzejski savetnik u Narodnom muzeju Valjevo i predsednica Muzejskog društva Srbije, podsetila je da su vašari kao važno mesto okupljanja ljudi i razmene svih dobara zbog toga u 19. veku bili i zakonski regulisani.

Miloš Veliki je to jasno uvideo, čak je donosio i propise da se na vašarima zabranjuje prodaja strane robe, baš da bi se jačala domaća privreda, naglasila je Gordana Pajić.

Prema rečima Snežane Šaponjić Ašanin, muzejskog savetnika u Narodnom muzeju Čačak, uz vašare se, kao starija kategorija, vezuju i sabori, okupljanja naroda na crkvene praznike radi zabave i upoznavanja mladih...

– Kasnije počinju vašari na kojima se trgovalo... To je bio jedini način da dođete do robe za koju nije bilo uslova ni mogućnosti da je sami proizvedete. Vašari su svojevremeno bili i dućani i zanatske radnje i supermarketi i današnji tržni centri. Sve što je trebalo kupovalo se na vašarima – navela je Snežana Šaponjić Ašanin.

Vašar kao mesto interakcije proizvođača, prodavaca i kupaca prisutan je vekovima, iako su u nekim mestima zaostajali, vašari su se tokom 20. i 21. veka održali, istakla je Ljiljana Trifunović, kustos u Muzeju Vojvodine. Činjenica da su vašari proživeli tolike godine doprinela je i tome da se na njima u 21. veku pojavi i puno nove robe, od frotirskih peškira, preko majica i kapa sa različitim porukama, do proizvoda od plastike i liciderskih proizvoda sa modernim reklamnim porukama, dodala je Trifunovićeva, i zaključila da je vašar i danas mesto gde ljudi dođu da se vide, zabave, kupe nešto, često i ono što im nije potrebno – i da je vašar kao manifestacija još uvek živ.