Сачувајмо Београдски сајам

Као архитекта и бивши студент у атељеу професора дипл. инж. арх. Милорада Пантовића, који је аутор Београдског сајма, нашао сам се позван да проговорим о вандалском предлогу рушења зграда сајма, изузев Хале 1, која је стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе као споменик културе. Под чијим је притиском завод заштитио само Халу 1, а не целину Београдског сајма из педесетих година прошлог века?

На јавном конкурсу 1953. године прву награду су добили дипл. инж. арх. Милорад Пантовић и дипл. грађ. инж. Бранко Жежељ. Они су понудили функционалну, модерну визију с изванредним конструктивним решењима. Уз коришћење овалних облика византијских форми, било је то нешто потпуно различито од свега до тада изграђеног у архитектури Београда, а и шире.

Овај авангардни допринос светском градитељству наишао је на значајне похвале у свету. Сваки од објеката који су грађени педесетих година прошлог века представља фантастичан конструктивно-функционални захват. Као такав, он је архитектонска, грађевинска и уметничка целина. Дакле, треба сачувати целину, а не само Халу 1, која је и даље с куполом распона од 109 метара у пренапрегнутом бетону највећа на свету.

Београдски сајам је једно од највреднијих дела српске архитектуре у сваком погледу: урбанистичком, технолошком, научном, креативном. Импозантан је и складних облика. Зато не дајмо вандализму, бахатости и грамзивости да осакате и униште вредно дело нашег неимарства.

Дипл. инж. арх. Драгиша Даутовић,
водећи пројектант „Енергопројекта-Хидроинжењеринга” у пензији