Живот у пречнику од два километра

Ранилуг – После албанског проглашења независности Косова и Метохије скоро 85 посто становништва општине Косовска Каменица је незапослено. Оно што произведемо немамо коме да продамо, а осим корисника буџетских средстава која стижу из Србије и малог броја оних, некада запослених, који примају од 8.500 до 11.500 динара, становници Косовског Поморавља немају никаквих примања.

Овако за наш лист прича Небојша Симић, заменик председника општине Косовска Каменица, који појашњава да је због безбедности измештен део општинске администрације Косовске Каменице у Ранилуг.

Он подсећа да на овом подручју има 30 српских, 12 мешовитих и 34 албанска села од којих су многа раније била чисто српска. У Косовском Поморављу живи више од 12.000 Срба и око 45.000 Албанаца. Након доласка Кфора 1999. године више од 4.500 Срба са овог подручја је расељено по Србији, углавном због страха и несигурности, економске неизвесности и незапослености.

– Већ девет година не раде Фабрика керамике, грађевинско предузеће „Трајко Перић”, Трговина „Крива река”, „Космет-превоз”, „Магнохром”, Рудник „Карачево” и Стрезовце, Фарма оваца Фирићеје, „Нитекс”, Фарма пилића Ропотово и Циглана. Однедавно делимично ради обновљена српска црепо-циглана у Кормињану, која је издата у закуп Албанцу и она запошљава само неколико Срба – каже Симић и додаје да су од доласка Кфора направљене катастрофалне грешке на штету Срба.

– Прво се пререгиструју а затим приватизују српска предузећа и имовина, и то по не виђеном моделу. То је права отимачина на веома перфидан начин, где се Срби који су били запослени у појединим предузећима, очигледном манипулацијом, искључују из права на финансијску надокнаду (отпремнину, акције и друго).

Симић истиче да је народ на овом подручју исцрпљен због све присутнијег страха, неизвесности, али и економске несигурности. Од 17. фебруара ове године када је проглашена једнострана независност КиМ око 150 породица из Пасјана, Партеша, Коретишта и Будриге је отишло у Шведску, Швајцарску, Луксембург и друге земље. Присутна је продаја српског земљишта уз важне саобраћајнице за коју Албанци за куповину нуде и петоструко већу цену само да добију ту локацију.

За то време, по Симићевим речима, Срби који произведу изузетно квалитетно воће, поврће, пшеницу, кукуруз, млеко, сир, месо и друге производе немају коме да продају. Огромни тржни вишкови се лагерују и пропадају. Албанци неће те производе да купе, а због административних (царинских) прописа Срби из Косовског Поморавља не могу храну да пласирају у Србију.

– Решења има и уколико Србија само неке проблеме сагледа адекватно, могло би много сигурније да се живи овде и обезбеди неколико хиљада радних места. На пример, неке развијене општине у Србији могу да сарађују са Србима на КиМ, да фирме из Србије које пласирају робу на КиМ то чине преко српских представника који живе овде, да се донесу уредбе које ће дозволити увоз и транзит робе у оба правца. Много тога може да заживи након ступања на снагу ЦЕФТА – каже Симић и додаје да много тога може да се уради, од сигурнијег и бољег снабдевања електричном енергијом, боље здравствене заштите и боље безбедности, како би се обезбедио опстанак Срба на овим просторима.

Живорад Стаменковић, наставник из Ропотова, каже да се у Косовском Поморављу живи веома тешко.

– Живимо као у гету. Имамо ограничено кретање и вртимо се у круг у пречнику од само неколико стотина метара или пак километар-два. Несташица струје је главни проблем као и лоша здравствена заштита. Ето, преживљавамо очекујући да ће се ипак нешто променити набоље.

Н. П., ученица овдашње гимназије, каже да овде нема ништа од провода. – Дружење и провод је то што се видимо и прошетамо по школском дворишту и школским ходницима. Са првим мраком завлачимо се у кућу и једва чекамо да сване, због безбедности – прича ова девојка.

Ипак, како каже, и поред великих недаћа и проблема већина и не помишља да напушта своја вековна огњишта. Сви се они надају да долази боље време и да ће се сигурније живети у Косовском Поморављу.