Курти и останак Срба третира као ратни злочин

Огромна диспропорција између прича о наводном геноциду и српским ратним злочинима на Косову и Метохији, као и некажњеним злочинима, које приштинска централна власт експлоатише све време довела је до тога да у притворским јединицама на Космету данас буде осморо правноснажно осуђених Срба за ова дела, а девет чека на одлуку једнонационалног суда, међу којима су и крајем прошле недеље ухапшени Миломир Пантић и Жарко Зарић из Истока. Приштина мора да умири Албанце, међу којима је створена велика нервоза, прича је пуно и зато се креће у хапшење оних који живе на својој земљи или су дошли да потражују своја законска права у вези са имовином, каже за „Политику” Љубомир Пантовић, адвокат из Косовске Митровице.

На тај начин, поновним лишавањем слободе због наводних ратних злочина, власт Албина Куртија наставила је да одржава тензије на читавом Космету, након што је претходно испровоцирала ескалацију ситуације на северу, док је хапсила Србе тврдећи да су умешани у нереде и криминал. Пантовић подсећа да су још одраније у притворским јединицама на Космету, због наводних ратних злочина, Душко Арсић из Матичана код Приштине, Милорад Ђоковић из Витомирице код Пећи, Гаврило Милосављевић из Истока, Часлав Јолић из Ђураковца, Златан Крстић из Неродимља код Урошевца, Горан Станишић из Словиња, Зоран Ђокић из Пећи, Драгиша Миленовић из Грачанице… Углавном су смештени у затвору високог ризика у Подујеву. „Све је у циљу застрашивања како би остали Срби који би да се врате одустали”, истиче адвокат Пантовић.

И док Курти, за потребе Запада, прича о „деескалацији” и нејасном „постепеном повлачењу” полицајаца из општинских зграда на северу Космета, последња хапшења у размаку мањем од 24 сата на територији општине Исток (Пантић и Жарић) показала су да употребљава друге „механизме”, попут „лова” на повратнике како би застрашио српски народ. Нарочито они који се усуде да траже назад своју узурпирану имовину. Међународна заједница по том питању затвара очи или, ако и осуди, то су млака саопштења.

Прогонима због наводних ратних злочина придодати су и међуетнички инциденти. Како за „Политику” каже Мицо Краговић, представник мултиетничког села Суви До, на периферији северне Косовске Митровице, јуче ујутру су „затечена обијена врата Цркве Света Петка, на поду је била корпа где се оставља новац, а свеће су биле растурене”. „Домаћин сам славе и са породицом сам поранио, пошто смо дан раније ми сељани сређивали порту око цркве. Имали смо шта и да затекнемо. И то само четири дана пошто су на објекту амбуланте исписани графити УЧК. Ипак, то нас није спречило да одржимо литију и да се окупи доста Срба из села, али и оних који су дошли из централне Србије”, каже Краговић.

Да Курти у својим намерама не одустаје када су у питању Срби на било којем сантиметру територије Космета, доказ је и да је кренуо у „обрачун” са српским политичким представницима. То потврђује Зоран Максимовић, посланик Српске листе у косовском парламенту, делегиран из Косовског Поморавља, јер је у Ранилугу на његов објекат који се налази уз породичну кућу, у току викенда бачена експлозивна направа и причињена је велика материјална штета. Ранилуг је једно од већих села у овом делу Космета, а како сматрају тамошњи житељи, ово је „знак да нису добродошли” и да „треба да оду с вековних огњишта”.

Иако косовска полиција тврди да „убрзано ради на овом случају”, Срби нису уверени да ће починилац бити нађен. Тако је настављана хајка на Србе, интензивирана од доласка Куртија на власт. Поводом најновијег атака на цркву у Сувом Долу, огласила се Канцеларија за Косово и Метохију, која у саопштењу наводи да „уместо да Срби у миру и радости прославе празник, они са зебњом страхују од нових напада и провокација”. Истичу и да овакви инциденти показују да запаљиве изјаве из Приштине и присуство тзв. косовске полиције на северу само „соколе” изгреднике да ударају на објекте који су од виталног значаја за опстанак Срба на њиховим вековним огњиштима.

Српска листа тражи од Кфора и Еулекса веће присуство на северу

Српска листа је најоштрије осудила серију инцидената у Сувом Долу, а у саопштењу достављеном „Политици” стоји да „нема реакција ни косовских, ни међународних институција”, као и да су „шта више, неки међународни званичници изношењем бруталних лажи очигледно допринели да се нападају Срби и Српска православна црква”. „У име српског народа који је опредељен за мир, дијалог и толеранцију захтевамо да се повећа присуство међународних снага, Кфора и Еулекса на северу Косова и Метохије, посебно на местима у којима су се до сада догодиле десетине напада на Србе”, поручују из СЛ.Антрфиле

Пантовић: У Приштини експлоатишу реч „геноцид” без иједне пресуде

Адвокат Љубомир Пантовић на наше питање зашто се реч „геноцид” свакодневно помиње у Приштини, када је утврђено да га на Косову и Метохији није било, одговара да је тај термин „правна категорија, али је политичари злоупотребљавају како би подмирили дневнополитичке активности и како би умирили своје сународнике”. „Посебно се та реч користи у врху централне косовске власти, иако својевремено ни у Хагу није подигнута ниједна оптужница за кривично дело под тим именом. Подсетићу и да је 2000. од стране локалног албанског тужилаштва, само на територији Косовске Митровице и делом округа подигнуто више од 30 оптужница против Срба за наводни геноцид. Тада је уредбом шефа Унмика, Бернара Кушнера, заведеном под бројем 64/2000. године, у октобру месецу одлучено да у судским већима већину чине странци који ће судити за ратни злочин и тежа кривична дела”, каже Панровић.

Убрзо је накнадно на једној од седница врховног суда где су, такође, већину чинили представници међународног правосуђа, донет правни став да на Косову није било геноцида 1999. године, па су све пресуде донете у вези с тим кривичним делом поништене пред врховним судом. „Тако да на територији Косова и Метохије не постоји ниједан случај да је неко лице осуђено за геноцид, што ипак не спречава врх албанске косовске власти да га експлоатишу”, истиче Пантовић, који је у својој дугогодишњој каријери спасао од затвора на десетине Срба, терећених за „геноцид” или друга најтежа кривична дела, наводно почињена у време ратних сукоба на територији јужне покрајине.